Црна Гора неће повући закон о слободи вероисповести, поручује председник Црне Горе Мило Ђукановић у интервју за Танјуг, и истиче да масовни протести због овог закона, које види као у суштини политичке, мада "обучене" у црквено рухо, са наглашеним просрпским предзнаком, не могу угрозити власт, нити политику коју власт води.

"Да смо сматрали да тај закон треба да буде повучен, сигурно га не бисмо доносили. Све аргументе које смо чули против тог закона, чули смо у претходне четири године", каже Ђукановић.

Ово је вазан период еманципације Црне Горе напомиње, у коме треба створити све институционалне претпоставке за даљи државни и духовни развој црногорског друштва, па и обнову, како каже, аутокефалности Црногорске православне цркве.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Амфилохије: Ово је фашистичка Црна Гора Секуле Дрљевића

На питање Танјуга - ако нема повлачења закона, који је изазвао протесте и велико незадовољство верника СПЦ и грађана српске националности, који су тај закон доживели као непоштовање њихове воље, а тиме и права - на коју врсту дијалога влада Црне Горе позива СПЦ, Ђукановић каже: "На разговор како имплементирати тај закон".

Председник Црне Горе, у разговору у којем је набројао, како он то види, све историјске, правне и политичке разлоге који су определили власт Црне Горе на овакав потез, те одбацио аргументе противника Закона, истиче да је на сцени много манипулација, а основна је, каже, та да је овај закон легитимисао намеру државе да отме имовину СПЦ у Црној Гори:

"Реч је о бруталној измишљотини и замени теза", каже Ђукановић и наводи да је имовина СПЦ заправо имовина државе Црне Горе, а да је узурпирана у периоду од 1986. до 2000.

О томе, тврди, сведоче "неупитне историјске чињенице".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Bezumlje je kada vlast svojata svetinje: Amfilohije služio moleban u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici

Закон, додаје, неће угрозити верске слободе српског народа у Црној Гори, нити ће им ускратити право да користе цркве и манастире, које је и до сада користила Српска православна црква.

Потрудиће се, каже, да са циљевима овакве своје политике објективно упознају сваког грађанина Црне Горе. "А они, наравно, имају демократско право да се залажу за своја уверења, укључујући протесте И окупљања у организацији цркве”.

Црногорски председник наводи да му је "жао што је део српског националног корпуса у Црној Гори заведен упорном, веома грубом, а у сустини инфериорном политичком манипулацијом лидера просрпских партија", незадовољних, како каже, што су 30 година континуирано дозивљавали изборне и политичке поразе.

Они, каже Ђукановић, свесни своје неконкурентности траже "алтернативни терен политицког деловања, измишљајући угроженост српског народа у Црној Гори и намећући се као његови тобожњи заститници”.

На питање како види оптужбе једног дела црногорске власти на рачун Беогада, па и председника Србије Александра Вучића, да стоје иза покушаја да се уздрма политичка сцена Црне Горе, односно да ли председнику Србије замера што подржава права Српске православне цркве, а тиме и вољу, односно права српског народа у Црној Гори, Ђукановић каже да Београд није уздрмао Црну Гору.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Mitropolit Amfilohije o spornom zakonu: U skupštini Crne Gore umrli su pravda i pravo, Milo je kriv!

"Од стране дрзавних званицника Црне Горе није било никаквих увредљивих тонова, нити непријатељских порука. Дакле, нема никаквог узнемирења, нити осећаја нестабилности, ми само обављамо своје државно политичке одговорности", оцењује Ђукановић.


"Разумем, наравно, заинтересованост председника Вучића", додаје, да "испрати остваривање права грађана српске националности у ЦГ и у другим сушедним државама и његову заинтересованост за положај СПЦ на просторима других држава, где она делује". "Али, наше упозорење увек је било нескривено и врло директно - да се та политика мора водити веома суптилно", истиче Ђукановић и напомиње да је још у свежем сећању 1990. година и тадашњи покушај да се уређују права грађана спрске националности у, како он тврди, другим државама у региону.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Đukanović potpisao zakon o otimačini srpskih svetinja

"Како се то завршило, могли смо да видимо", поручује уз констатацију:

"Неодмерено, недовољно пазљиво бављење тим питањима, са позивом на бригу о правима Срба гђе год да они живе мозе одвести у непримјерени патернализам и опасно угрожавање суверенитета других држава у насем региону".

Упитан на чију адресу је упућено то упозорење, Ђукановић одговара: "Свима који тако поступају".

"Били смо у прилици ових дана да прочитамо одређене изјаве високих београдских званичника, укључујући и председника Вучића. Он је говорио о свом легитимном праву да води рачуна о положају грађана српске националности, будући да их има око 28 одсто у Црној Гори. Наравно, разумијем његову заинтресованост за полозај српске мањине у ЦГ. Али, у елаборацији такве политике говорио је И о Србима у Црној Гори као дијелу јединственог српског националног корпуса, који би требао слиједити заједницки национални интерес, који се, опет логично, дефинише у Србији. А, одмах након тога смо могли да чујемо И незадовољство заступљеношћу Срба у државним органима Црне Горе", примећује Ђукановић.

Он међутим истиче да грађани Црне Горе, било које националности да су, треба да следе и постују, националне интересе Црне Горе, а не других држава.

"Јер, национални интереси других дрзава, макар и суседних, могу бити врло супростављени нашим националним интересима", истиче Ђукановић и подсећа на, како каже, "обнову независности Црне Горе, као национални интерес, који је био супротан националном интересу дрзаве Србије. Такође, интерес Црне Горе да буде чланица НАТО, био је супротан националном интересу дрзаве Србије".


Зато није реално очекивати од Црне Горе, јасан је Ђукановић у дефинисању права, да шири простор за рад у државним органима грађанима који пристају да по политичком позиву делују супротно националним интересима Црне Горе.

На директно питање има ли довољно Срба у органима Црне Горе, Ђукановић одговара да власт нема визију да "уређује Црну Гору као конфедерацију националних заједница", и да се пажљиво води рачуна о томе да државни органи буду конституисани на бази изборне воље грађана и критеријума професионалности.

На питање да ли зна да председник Вучић у Србији трпи критике да је преблаго реаговао на понашање Црне Горе поводом усвајања закона, и кад је реч о положају Срба, те да се чују опаске да он, Ђукановић, ратује са делом српског народа, као и са Србијом, а да за то није добио адекватан одговор, што се тумачи и пријатељским односима са председником Вучићем, Ђукановић констатује да и сам пролази кроз такве ситуације

Те замерке, наиме, види као реакцију националиста и људи ретроградног мишљења "са ове или оне стране". "Они су цесто исказивали незадвољство политиком коју водим , али никада нијесам осећао потребу да се са националистима надмећем у демонстрацији лојалности држави". Препоручује то каже, свакоме, укључујући и Вучића.

"А шта мисле великосрпски националисти и како би они желели да уређују односе са Цном Гором, то смо имали прилику да видимо - пир покушаја паљења црногорске заставе у Београду, позив на линч црногорског амбасадора, као и позив министра спољних послова Србије на пребројањвање Црногораца у Србији који подрзавају политику Мила Ђукановића", оцењује председник Црне Горе.

Он додаје да је реч "о ретроградним политичким појавама које припадају прошлости", те да верује да "људи који су добили легитимитет већинске јавности у Србји и Црној Гори, морају да се понашају одговорно према заједничком историјском наслеђу и пројекцији заједничке еворпске будућности".

Када је реч о пројекцији заједницке европске будућности, Ђукановић примедбу Тањуга да је резервом према идеји малог Шенгена показао недовољну солидарност, уз аргументацију да је Црна Гора далеко одмакла у процесу преговора са Европом, каже да то није тачно.

Истиче да је аргументација Црне Горе била да ова иницијатива третира питања слободе протока људи, роба, капитала И услуга, која су већ од 2011. обухваћена разним другим регионалнм иницијативама, у којима учествују и Црна Гора и Србија и Албанија и Северна Македонија и друге дрзаве региона.


"Наше је питање било - чему сада стварање још једне регионалне иницијативе, праћено подсећањем да је свака иницијатива за регионалну сарадњу, што се нас тиче, куцање на отворена врата", објашњава Ђукановић.

Међутим, Ђукановић питање иницијативе "мали Шенген" види и кроз призму актуелних проблема, па тако и, како он каже, међусобног поверења, односно неповерења, те политичке зрелости за висе нивое сарадње и повезивања.

Он то објашњава опаском да се питање поверења логицно поставља када, како каже, као отрежењење стигну питања која су сада актуелна у односима Србије и Црне Горе, а која "нажалост, опомињу да још увек нису на прави начин апсолвиране неке важне теме".

"Нисмо изгледа сви једнако јасно схватили И прихватили да су у међувремену настале нове независне и суверене државе, које се морају међусобно уважавати и, полазећи од тога, градити виши степен поверења и сарадње, што ће олакшати живот нашим грађанима".

На питање да ли то значи да идеју малог Шенгена види као великосрпску, Ђукановић каже:

Није ријеч о томе. У односу на идеју малог Схенгена, како сам већ казао, имали смо дилему везану за њену сврсисходност, али и напомену свим партнерима у региону и у ЕУ да та иницијатива не би смјела нипошто послужити као супститут за ЕУ интеграције.

"А, довођење у везу малог Шенгена са актуелним односима између Црне Горе И Србије није случајно, зато што ми политицка рационалност говори да о вишим нивоима међудржавне И регионалне сарадње можемо одговорно говорити након што сви претходно конзистентно, на сваком питању , демонстрирамо да прихватамо И поштујемо независност И суверенитет сваке од наших држава".


Истиче да односе између Србије и Црне Горе треба уређивати као односе две суседне државе, које респектују све што смо кроз историју заједно прошли и које се одговорно односе према заједничкој европској будућности.

"Желимо пријатељске односе две суседне државе, које имају пуно историјских и актуелних културолошких блискости, желимо односе међусобног уважања две независне и суверене државе", поручује Ђукановић.

На питање да ли намерава да посети Србију, с обзиром да му је такав позив јавно упутио Александар Вучић, односно може ли председник Србије очекивати сличан позив, пошто му је на неки начин упућена порука да није добродошао у приватну посету на Бадњи дан у Црну Гору, Ђукановић каже да је спреман на разговор.

"Знам да имам отворен позив. Исти такав отворен позив има и председник Вучић. Према мом сјецању, председник Црне Горе је последњи био у званичој посети Србији, што значи да би сада требало да председник Србије посети Црну Гору", подсећа Ђукановић.

Додао је да је у свим разговорима које су до сада имали он и Вучић потенцирао отвореност тог позива.

"Погледаћу, ако тај позив није и формално упуцен , он ће услиједити", поручује Ђукановић.

Када је реч о негативним реакцијама на жељу председника Вучића да оде у приватну посету у Црну Гору на Бадњи дан, каже да није било ниједне негативне реакције званичника Црне Горе.

Биле су, примећује, такве реакције " људи из врха СПЦ у Црној Гори".

"Нисам имао најаву од председника Вучића, између осталог и зато што сам у том периоду био изван Црне Горе, али свакако не бих имао негативан став према томе да председник Србије буде у ЦГ у приватној посети, када год он то жели, као што се то право, претпостављам, подразумева и за мене и друге званичнике Црне Горе када је у питању Србија", закључује Мило Ђукановић.