СПОЈИО ИХ СВЕТИ САВА: У Беранама потписана значајна повеља о братимљењу и сарадњи
01. 02. 2019. у 08:54
Удружили се Васојевићи, Пријепољци, "Глас Холмије" и "Савиндан"
Фото М. Секуловић
У ДАНЕ када српски род слави Светог Саву, у Беранама су Повељу о братимљењу и сарадњи потписали "Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине" и Милешевски културни клуб "Свети Сава" из Пријепоља, као и часописи "Глас Холмије" и "Савиндан" које издају потписници Повеље.
Повеље су потписали председници Зоран Малешић и Горан Киковић, који је на свечаности истакао да је у Црној Гори Свети Сава, поред низа српских писаца, избачен из наставног програма.
- Његово место у уџбеницима заузели су неки непознати књижевни ствараоци за које мало ко зна да су уопште писци, па чак ни њихова родбина. Очигледно да је неко из властипреко њих хтео да упути поруку да у Црној Гори нема места утемељивачу српске духовности и Српске цркве, у крајњем, да нема места ни Српској православној цркви. Свети Сава је утемељио и песништво и беседништво, зато је он наш свети отац, наш први просветитељ и наш ујединитељ, казао је Киковић, истичући да је Свети Сава дубоко укорењен у Црној Гори, његов отац Стефан Немања је рођен у Рибници код данашње Подгорице.
- Дукљани желе да промене црногорски идентитет и да створе, како су истакли пре десетак година, новог Црногорца, који нема никакве везе са Србином. Највећи дукљански непријатељи су управо они српски великани који су са ових простора, а то су: Немања, Свети Сава, Свети Петар Цетињски, Његош, књаз Данило, краљ Никола, Вук Караџић, војвода Петар Бојовић - казао је Киковић.
.jpg)
КЛУБ ЗНАМЕНИТИХ
МИЛЕШЕВСКИ културни клуб "Свети Сава" на културном и духовном плану на подручју старе Рашке области (Пријепоље, Прибој, Нова Варош, Сјеница, Нови Пазар, Пљевља, Бијело Поље, Беране). Седиште Клуба је у Пријепољу, где је и основан 15. jуна 1991. године са жељом да настави светле традиције првог српског православног "црквено-године. Клуб је у првој години постојања учланио више од 600 чланова, међу којима су била и многа значајна имена тадашње српске културне и јавне сцене: Добрица Ћосић, Матија Бећковић, Брана Црнчевић, Милован Витезовић... рекао је Зоран Малешић.