МАРШ ПО ТАКТУ НАТО: Како ће се војска Црне Горе уклопити у Алијансу

ПРЕД Војском Црне Горе је пет година током којих треба да се реформише да би постала партнер осталих 29 чланица НАТО, како за потребе међународних мисија, тако и цивилног становништва. Министар Предраг Бошковић оптимистички гледа на године које долазе и поручује да ће Војска бити онаква какву желе да имају, сходно потребама државе и њеним националним интересима.

- Ово је само почетак када је реформа ВЦГ у питању. До средине седмице створићемо услове да Војску још више подмладимо, без обзира на то што смо у протеклих 15 месеци доста урадили на том плану, а с друге стране и да је модернизујемо - поручио је Бошковић.

Прочитајте још: Црна Гора уводи добровољни војни рок

Влада Црне Горе је управо ових дана усвојила одлуку о организацијско-формацијској структури и величини ВЦГ, која ће у мирнодопском саставу бројати 2.368 људи, а у ратном 5.159. У плану је отварање касарне у Андријевици, у насељу Прљанија, где ће на простору од око 40.000 квадратних метара бити смештена Трећа пешадијска чета. У том граду је некада била команда граничног батаљона, па отуд и одлука да се у овој сиромашној средини уселе пешадинци. Министар Бошковић најавио је градњу станова за потребе запослених у касарни, што би требало да промени суморну слику тог града, али и целог краја.

Посланик и потпредседник Нове српске демократије Страхиња Булајић каже, за "Новости", да ће Црна Гора, као чланица Алијансе, морати да реформише Војску према моделима НАТО.

Прочитајте још: Војска Црне Горе бројаће 2.368 војника

- Ништа се не може урадити без одобрења НАТО, па и када је реч о најављеној реформи Војске, која ће бити усклађена према потреби тог војног савеза, рачунајући и бројно стање и њену организациону структуру. Познато је да реформу спроводе америчке службе из државе Мејн и њихова национална гарда. Три су тачке модела у који се мора уклопити Војска Црне Горе са оним што преферира НАТО - учешће у међународним мисијама, борба против међународног тероризма и борба против елементарних непогода - истиче Булајић.

На питање како оцењује то што се у новој стратегији спомиње регионална употреба војске, он одговара да је то знак да у региону ипак неко не жели да постане члан НАТО.

- Не видим другачију сврху. Знамо које земље у региону су чланице НАТО, које нису, а које су на прагу да то постану - каже Булајић. - Занимљиво је да надлежни, у склопу реформи, сада најављују увођење добровољног служења војног рока у трајању од три месеца, иако су не тако давно изричито били против тога. Најављено је измештање војног аеродрома у Голубовцима, без додатних објашњења зашто се то чини. Јер, тај аеродром има сву потребну инфраструктуру и сумњам да је једини разлог његова продаја. Неизвесно је шта ће бити са фашистичким окупационим гробљем које чува војска.

Отварање касарне у Андријевици такође отвара више питања. Наш саговорник сматра да би било боље да се она постави на тромеђи, и то најмање на нивоу батаљона.

- Чудно је због чега је касарна у Плаву у овој причи заобиђена, када је она деценијама била активна и такође стратешки занимљива. Поставља се питање коме се ова касарна оставља и због чега се "бежи" из Плава - додаје Булајић.

ПРЕВЛАКА

- ДИСЛОЦИРАЊЕ морнарице из Боке которске у Бар спроводи се такође по налогу НАТО због нерешеног питања разграничења Црне Горе и Хрватске на полуострву Превлака. То је питање на које ће се морати ставити тачка. Знамо да је Хрватска годинама пре Црне Горе постала чланица НАТО - упозорава Булајић.

ЧИЈА ЈЕ ВОЈСКА?

- СВИ војници који су били ангажовани под уговором, а национално се изјашњавали као Срби или опозиционари, остали су без посла у ВЦГ. Мисле ли надлежни да ће се ико од Срба пријавити да добровољно служи војни рок? То неће бити више Војска Црне Горе, него црногорска војска - сматра Булајић.