ЦГ: Партнерство и са малим фирмама

Б. РАДОСАВОВИЋ

19. 06. 2018. у 12:25

Влада Црне Горе уверена да ће нови Закон о јавно-приватном партнерству донети развој привреде. Пројекти су путна, железничка, комунална, лучка инфраструктура, аеродроми...

ЦГ: Партнерство и са малим фирмама

Радови на мосту у кањону Мораче / Фото В. К.

ПРЕДЛОЖЕНИ Нацрт закона о приватно-јавном партнерству требало би, према мишљењу Владе Црне Горе, да буде добро решење за пројекте које ће држава спровести с приватним сектором, док у невладином сектору, пре свих МАНС-у, оцењују да се ради о закону који припрема давање у закуп аеродроме и изградњу друге деонице ауто-пута. Суштина је, како појашњавају у Министарству финансија, у томе да предмет приватно-јавног партнерства може бити јавна инфраструктура, односно одржавање, изградња, модернизација...

- Потенцијални пројекти приватно-јавног партнерства су путна, железничка, комунална, лучка инфраструктура, аеродроми и комуналне услуге. Посебно очекујемо тај облик партнерства између државе и приватног сектора у образовању, здравству, социјалном становању, туризму и угоститељству - каже Јелена Јоветић из Министарства финансија.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Молитве за спасење

Она наглашава да држава намерава да подстакне инвестиције како би укључила мала и средња предузећа, због чега је одредила праг од пет милиона евра, како би се тај сектор укључио у пројекте.

- Предвидели смо олакшане процедуре код закључивања таквих уговора - навела је Јоветићева.

У МАНС-у оцењују да је закон прешироко постављен, да Влада припрема терен како би дала у закуп црногорске аеродроме и изградњу друге деонице ауто-пута.

- Замислите ситуацију да држава да у закуп аеродроме, а партнер их стави под хипотеку како би обезбедио кредит код банке да би испунио услове уговора - истакла је Инес Мрдовић из МАНС-а. - Осим тога, и транспарентност је потпуно прегажена, јер се јавност укључује једино током јавне расправе о годишњем плану пројеката приватно-јавног партнерства. То није довољно. Јавност мора да се укључи и у анализу оправданости пројекта, као и нацрта уговора.

Спорни су, како каже Инес Мрдовић, и рокови за закуп. Тако, како је навела, Влада може да да у закуп на 30 година. Скупштина дупло више, на 60, уз могућност продужења рока за још 30 година.

- То је веома лоше решење. Овакве одлуке могу да погоде будуће генерације - прокоментарисала је представница МАНС-а.

Међутим, у Привредној комори сматрају да је закон поставио добре основе за мала и средња предузећа.

- У том акту имамо нешто што ће обрадовати мале првреднике, јер је утврђен праг за партнерство, а он је пет милиона евра - прокоментарисао је Данило Гвозденовић, потпредседник ПКЦГ.

РОК ЗА КОНЦЕСИЈЕ

Истекао је рок за достављање примедаба и предлога на измене закона о концесијама. Представници Рудника "Шупља стена" имали су замерке на решења у вези с накнадом штете.

- По природи посла, експлоатација руде има последице по животну средину. Шта да радимо ако нас неки пољопривредник тужи за надокнду штете која је настала на усевима? А таквих сигурно има доста - прокоментарисао је Јовица Тањевић из компаније "Градина Монтенегро", која има концесију у Руднику "Шупља стена".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације