Синдикат медија ЦГ: Општине да се изјасне колико су им битни локални медији

Анализу су, за потребе Синдиката медија Црне Горе, урадили проф. Др Сандра Башић Хрватин и Горан Ђуровић, а повод за њену израду је вишегодишњи тежак положај запослених у бројним локалним јавним емитерима у Црној Гори, којима константно касне плате и доприноси због чега су запослени у РТВ Пљевља већ дуже од месец у штрајку.

Прочитајте још: Новинари и даље без плате

Хрватин и Ђуровић су у анализи закључили да су у претходном периоду уочене различите праксе општина у финансирању локалних јавних емитера па су они добијали новац у складу са величином буџета али и врстом емитера (радио или телевизија).

- Ако општина процени да је неопходно основати локални јавни емитер, онда је неопходно осигурати његово финансирање на начин који ће обезбедити што већи степен самосталности у раду. Само обезбеђена и унапријед позната минимална средства за остварење мисије јавног емитера осигуравају висок степен њихове независности и поштовање професионалних стандарда. На овај начин се повећава сигурност и несметано деловање локалног јавног емитера који неће зависити од процене и потреба политичких партија које врше власт у одређеној општини - наводи се у анализи.

Прочитајте још: Запослени још чекају плате

Представници локалних јавних емитера су указали на проблеме са којима се они срећу у раду, нарочито, када су у питању Пљевља и Рожаје, лош однос Општине. Директор РТВ Пљевља Дејан Миличић је казао да немају идеју како да радницима исплате заостале зараде.

Представник ЕУ Делегацији у Црној Гори Патрик Шмелцер је казао да су медији битни јер се они тичу преговарачких поглавља 23 и 10, те да је питање колико далеко се може ићи са регулисањем било које области, као и да, када је у питању понашање појединаца у саветима, оно се законима се не може регулисати.

Прочитајте још: Мање пара у каси Пљеваља

-Не бих да ширим скептицизам али плашим се да ћемо се, у више земаља у региону, суочити са озбиљном ситуацијом када је у питању независност новинарства у целини- казао је Шмелцер.

Председница Синдиката медија ЦГ Маријана Цамовић је рекла да у тој организацији сматрају да је приликом прошлогодишњих измена Закона о електронским медијима направљен пропуст када је у питању финансирање локланих јавних емитера те да се новинарима мора обезбедити аутономија у редакцијама.

Хрватин и Ђуровић су препоручили и измене Закона у делу избора чланова савета локалних јавних емитера.

По постојећем моделу, чланове савета углавном предлажу државна или локална јавна предузећа и јавне установе, па се ту не може говорити о независности уређивачке политике.

-Стога је неопходно Законом о електронским медијима прописати да чланове савета предлажу искључиво организације цивилног друштва. Такав начин избора присутан је у Савету Јавног сервиса РТЦГ па добру праксу са државног треба пренети и на локални ниво, препоручено је у анализи уз предлог да би у саветима локалних јавних емитера пожељно било да један члан буде из репрезентативног синдикта на државном нивоу.

Анализом су предложене и измене Закона о медијима како би се обезбедили механизми заштите новинара и уредника од утицаја власника медија. Такви прописи у Црној Гори не постоје, а у комбинацији са незавидним финансијским положајем новинара, ниским зарадама и ограниченим могућностима за напредовање у каријери, новинари и уредници често пристају на утицаје власничке структуре на уређивање медијских садржаја.

Тако су предложени амандмани по којима би новинари имали право да одбију одређене налоге уредника ако би се поступањем у складу са тим налогом кршио пропис, правила струке или Кодекс новинара. Такође, медијски текст или прилог, којем је смисао промењен у поступку уредничке обраде, не би се смио објављивати под потписом новинара-аутора, без његовог пристанка. Додатно, у случају тужбе подигнуте против новинара због чланка, прилога, фотографије или карикатуре, његов послодавац је дужан да о свом трошку ангажује правног заступника, као и да надокнади трошкове у случају губитка судског спора.

Анализа је урађена у оквиру пројекта „Регионална платформа Западног Балкана за заговарање слободе медија и безбедности новинара“, који финансира Европска Унија и биће допуњена појашњењима која су дата током расправе.