Чувени Стањевићи: Манастиру нови сјај

ПОЗНО јесење сунце купа камене зидове светиње. Високо у брдима изнад Будве, на ловћенским падинама, после вишедеценијске тишине која је становала на развалинама некадашње духовне и световне црногорске престонице, пулсира живот. Ту су монаси, верници, гости који стижу са свих страна. Недавно су општина будванска и Митрополија црногорско-приморска организовале донаторско вече на којему је сакупљено 53.566 евра. План је да се од новца добротвора доврши уређење манастирске порте, амфитеатар, путни прилаз са расветом, фрескописи на капелицама Светог Петра Цетињског и Његоша, да се догодине достојно обележи јубилеј - 680 година од оснивања ове светиње.

Обнова храма који се налази изнад села Побори, а до којег од Будве треба превалити осамнаест километара, кренула је још 1996. године. Радове је започела Митрополија црногорско-приморска, придружила јој се општина Будва, помогле су бројне фирме, појединци, сељани Побора, добри људи.

Обновљена је прво црква Свете Тројице, трпезарија, библиотека, конак, келије и други простори.

О Стањевићима, нове генерације на овим просторима веома мало знају. Овде се, наиме, првобитно налазио дворац Црнојевића, коју су владали Црном Гором. Сва, међутим, његова бурна историја, везана је за светородну лозу Петровића. Цркву Свете Тројице подигао је владика Данило 1710. године по повратку из Русије, од новца који је тамо прикупио. Дворац уз који је саграђена црква, Данило је претворио у конак. У периоду од 1710. до 1839. пошто је био разорен Цетињски манастир, Стањевићи постају седиште Митрополије, духовни, али и световни центар Црне Горе.

После Данила овде су боравили владике Сава, Василије, Свети Петар Цетињски, Његош. Мање је, такође, познато да је Његош у овом манастиру писао "Лучу микрокозма", религиозно-филозофски спев изузетне вредности. Овде у Стањевићима је за свештеника рукоположен Доситеј Обрадовић, у Стањевиће је,сакупљајући народно благо, стизао и Вук Караџић.

Зли дани за манстир, који је скривен од погледа пролазника који тутње јадранском магистралом од Цетиња ка мору, настају 1839. када је Његош био приморан да га заједно са Подмаинама и Подлаством преда Аустроугарској, која је владала Приморјем. У бурним ратним временима он постаје војно утврђење, а из Другог светског рата "излази" као рушевина. И тако је било све до 1996.године.

ЗАСЛУГЕ

ВЕЛИКЕ заслуге за обнову манастира има блаженопочивши Димитрије Благојевић, који је започео пионирски посао обнове.Од козје стазе начинио је шири пут, доведена је струја, црква која је мање страдала обновљена је за службу божју. Димитрије се овде и упокојио, а његов гроб је испред манастира. Данас је у Стањевићима више монаха, а у оквиру манастира је оформљена и радионица воштаних свећа, одакле се снабдевају цркве ових простора.