Векови на крсту и ћирилици

ПОДГОРИЦА - Завирио је неуморни Горан Комар из Херцег Новог готово испод сваке старе плоче на простору старе Херцеговине, дубровачке регије и Боке которске, откривајући непознате некрополе и ћириличне споменике.

Иако лекар по струци, Комар се храбро упустио у истраживање историје и културе, трагајући за хришћанским, православним и српским коренима. Ових дана, по киши која је непрестано лила, у селима код Калиновика (некадашња Улошка општина) открио је, уз свесрдну помоћ Радомира и Ђорђа Сладоја, старе ћириличне споменике.

- Некропола се налази у брдима на левој страни Неретве, у једном од тамошњих села, и ограђена је урушеном међом. Стекао сам утисак да се наслонила на гробној гомили. На њој доминира високи надгробни крст, а нешто западније лежи украшена припадајућа плоча. Ту је постављен високи украшени сандук на постољу, а поред ових споменика налазе се и две оштећене, распукле плоче - објашњава за "Новости" Горан Комар. - Крст је украшен розетама, као и сандук, који поседује представу штита и по четири веома прецизно израђене аркаде. Нажалост, ови споменици не поседују натпис какав је случај са сличном некрополом у суседној Трешњевици. Некропола припада предисламском периоду, а на месту где је смештена налази се муслиманско гробље.

Наш саговорник већ дуго година истражује овим просторима и све сачуване старе натписе је успео да обиђе. Нема места где ногом није стао - од Билеће, преко Требиња, Гацка, Стоца, Љубиња и Невесиња, па преко Калиновика, Горажда, Фојнице, Чапљине, Сарајева, до Поповог Села, Петровог Поља, Борича, Улога, Дабра, Благаја, Берковића, Шћепан Поља, Љубомира. Велики број натписа сачуван је и на подручју "најисточније Херцеговине", које данас припада Црној Гори (Никшић, Пива, Бока).

Тужна је судбина бројних средњовековних надгробних споменика (стећака) насталих између 12. и 16. века од Неретве до Цетиња. Непроцењиво историјско наслеђе лежи у појасу Бањана и Врхпољу, код Велимља у никшићком крају, запуштено и незаштићено. Али од заборава и пропадања спасава их доктор Комар.

ОДБРАНА СТЕЋАКА

ЕПИСКОП будимљанско-никшићки Јоаникије први је православни епископ који је пре неколико година јавно устао у одбрану стећака.

- Мени није познат неки случај одраније, наравно, у оном послератном периоду. Народни музеј Црне Горе пре неколико година, готово кришом, на препад односи 12 репрезентативних споменика, изузетне уметничке и занатске вредности, са подручја Почековића и Кленка. Али владика Јоаникије са неколицином нас долази на лице места, где долази до оштрог дуела са представницима музеја и Министарства културе. Стећци јесу однесени, али смо ми постигли да их даље не односе - тврди Комар.