Шта ће бити када се оконча светска пандемија? Хришћанска цивилизација пред тешко савладивим изазовима, свет више неће бити исти: Крах запада доноси тријумф Кини

Љиљана Бегенишић

понедељак, 06. 04. 2020. у 13:00

Шта ће бити када се оконча светска пандемија? Хришћанска цивилизација пред тешко савладивим изазовима, свет више неће бити исти: Крах запада доноси тријумф Кини

недоумице - Лекари широм света воде борбу против короне AP Photo

Историчари и аналитичари: овај изазов показао сву рањивост глобалног света
ЛИБЕРАЛНИ модел капитализма показао је да за морал и врлину у њему нема места. Хришћанска цивилизација налази се пред тешко савладивим изазовима. Свет више неће бити исти... Ово су нам, између осталог, рекли историчари и аналитичари са којима смо разговарали о томе шта ће бити након што се оконча криза до које је довела пандемија изазвана вирусом корона.

Када свет преброји људске и економске губитке, како ће наставити даље? Истим путем, по истом моделу, или глобални светски поредак чекају тектонски поремећаји?

Академик Љубодраг Димић нема дилему, и каже:

- Човечанство ће се сигурно променити. Уколико из овог процеса ништа не научимо, постојећа ситуација неће човечанству донети ништа добро.

А како се показало савремено друштво?

- Показало се да та лажно религиозна друштва не брину о човеку нити знају шта је поштење - каже Димић за "Новости". - Божју заповест "љуби ближњег свог" претворила су у свој сурогат - не обазири се на ближњег свог, обогати се на рачун ближњег свог, не помажи ближњем свом....

Историчар др Славенко Терзић не верује да је криза променила и да ће променити било шта од темељних обележја глобалног светског поретка.

Међутим, каже он, овај изазов је показао рањивост модерног глобалног света у коме доминирају људска охолост, себичност, беспоштедна трка за профитом и слепа вера у свемоћ технологија путем којих се милијарде људи надзиру и усмеравају ка лажним вредностима.

- Западнохришћанска цивилизација, и уопште хришћанска, пред тешко савладивим је изазовима. У првом плану ће бити цивилизације са дубљим духовним коренима, па тиме и јачим смислом за историјску перспективу - каже Терзић.

Историчар др Славенко Терзић

А у цивилизације са дубоким духовним коренима спада и Кина, која се у највећој кризи од Другог светског рата појављује као - спасилац. Све очи упрте су у помоћ ове државе. Да ли ће Кина, када све ово прође, постати водећа сила света?

- Реално је очекивати да Кина и уопште Азија имају све већу улогу у светским токовима. Видљиво је то и сада, а још више ће бити у будућности - уверен је Терзић. - Говорим то са површним познавањем кинеског искуства. Током боравка у Москви ближе сам пратио прилике у Централној Азији и боље разумео то "буђење Азије". Утисак је да су Кинези достигнућа модерних технологија довели у склад са сопственим цивилизацијским наслеђем. Уместо да воде рат против своје прошлости (омиљена западна фраза - "суочавање са прошлошћу"), они модерни развитак темеље на сопственој традицији, на мудростима и моралним, филозофским и духовним начелима претходних векова и миленијума.

Др Љубодраг Димић

Љубодраг Димић каже да ће промене бити значајне, само је питање када ће њихова суштина постати видљива.

- Кина, као добро организована и социјално одговорна држава, у неким сегментима беспоговорна према сопственом становништву, неки би рекли претерано тоталитарна за "укус" Европљана, постаје "крмоноша" на лађи човечанства. Она је то већ економски, по броју становника и њиховој продуктивности, а наметнуће се, уз ослон на искуство и традицију, мудрост и културу свог хиљадугодишњег трајања, и у другим областима делатности.

Места за потцењивање Кине више нема, сматра др Димић:

- Тим пре што она више није земља јединаца и може лакше да поднесе "бол" него размажена друштва Запада који је, ношен потрошачком логиком, појединца сматрао најбољим потрошачем и тако најдиректније утицао на разарање породице и вредности које је она имала. Треба добро и на време изучити оне који ће у будућности постављати правила игре, од језика и културе до животних назора, начина понашања и целокупне филозофије живота.


С друге стране, др Драгана Митровић, професор ФПН у Београду и директорка Института за азијске студије, појашњава да се, по други пут у последњих двадесет година, опасна пандемија са територије НР Кине проширила широм света.

- Ова држава је најпре заташкавала појаву епидемије, која је ово "искористила" и раширила се по читавој земљи, али и бројним земљама света, што је утицало веома негативно на углед Кине у свету, а у неким земљама и политичким круговима довело до недопустиве стигматизације Кине и Кинеза, али и свих Азијата. Међутим, кинеске власти су пре око два месеца завеле изузетно строге мере које су зауставиле кретање људи, али и другу економију света, и које су се показале кључним и ефикасним у сузбијању сада већ пандемије на највећем делу територије НР Кине - истиче наша саговорница.

У том моменту, каже проф. Митровић, кинеско руководство креће у активну кампању помоћи другим земаљама на свим континентима, коју упућују различите државне институције, почев од Црвеног крста до приватних фондација, попут Фондације "Џек Ма", која је послала помоћ свим афричким земљама, као и бројним европским, те онима у Латинској Америци. Део те помоћи, али и комерцијалних испорука, стигао је и стиже и нама, што је веома важно у условима када на светском тржишту влада права јагма за респираторима и другом медицинском опремом.

Си Ђинпинг са лекарима

А на питење да ли ће Кина имати доминантну улогу и након кризе, проф. Митровић каже да међународни поредак и америчко лидерство доживљавају нову велику кризу и кроз ову пандемију.

- Сматрам да ће промене бити постепене, а не нагле, будући да ће свако бранити своју позицију док год има ресурса за то - уверена је др Драгана Митровић.

Глобално, становништо света, од Јапана, Републике Кореје, НР Кине до Италије или Немачке, каже др Митровић, старо је, притисци на здравствене системе су све већи, они су све скупљи, а велике мултинационалне корпорације радије крију своје енормне профите но што их уплаћују у буџете или их деле са запосленима. Да ли ће вапаји већине на нашој планети бити уопште ставка за разматрање у условима када су само економије САД, НР Кине и Јапана веће од економија пет највећих мултинационалних корпорација у САД и када енормна економска и политичка моћ лежи у рукама тако малог броја људи, који се служе националним системима (науком, образовним, законодавним итд.) и читавим народима, али не деле са њима резултате свог пословања.

Истовремено, Европска унија, слажу се аналитичари, доживљава слом. Европску солидарност је, наводи "Дојче веле" - појела маца. Свој егоизам ЕУ је показала оставши глува на вапаје Италије, која је добила помоћ од Кине пре него од својих суседа. На делу је, оцењују европски медији, сумрак солидарности и поништавање свих европских вредности, што гледамо практично уживо.

- Тешко је прогнозирати шта ће бити са ЕУ, али овај први озбиљан изазов је показао слабости у њеном функционисању - оцењује Славенко Терзић. - У први план су уместо заједничких дошли себични интереси, пре свега моћнијих чланица. Криза ће још више продубити пукотине које су се иначе назирале. На питање како се показала ЕУ у овој кризи не могу а да се не сетим како се показала према нама 1999. Питање је да ли Европа има снаге за неки нови препород у будућности.

Да је ЕУ показала потупну немоћ - и моралну и политичку и организациону, сматра и Љубодраг Димић.

- ЕУ ће своје заблуде скупо платити. Пораз Европе, богате, старе, себичне, недисциплиноване, биће болан - каже овај академик. - Народна Република Кина се у тим околностима понаша као светски лидер дорастао изазовима времена и своју ће доминацију тек бити у прилици да демонстрира у месецима који долазе.
Велика Британија и САД ће имати прилику, додаје Димич, да провере себе и своје потенцијале, као и да покажу човечанству да ли свемоћна пропаганда, која им је омогућила да "успешно" добијају ратове на туђој територији, може да их заштити од пандемије као својеврсног рата на сопственој територији и могућих социјалних удара, а можда и немира. Јер они су неминовни пратилац ратова који носе велике губитке и захтевају солидарност богатих и често себичних делова друштва.

Вирус потопио и берзе

СРБИЈА ИСПРЕД ЕВРОПСКОГ ОКРУЖЕЊА

Србија је у послу маркирања будућности искорачила испред свог европског окружења -каже др Љубодраг Димић. - Криза нам показује предност социјално одговорних држава. Лепо је што и Србију препознајемо у том не тако великом кругу држава које брину о лечењу оболелих, својим држављанима, запосленима, сиромашнима... Сматрам да после деценија у којима смо некритички одбацивали све што нас је везивало за југословенску државу и југословенски социјализам, долази време у коме треба пажљиво одмерити све оно што је у тој држави и том моделу развоја било добро и то прилагодити околностима које данас постоје. Од ламентирања над бившом државом мало ћемо добити, а од критичког сагледавања онога што је добро и применљиво бенефит ће бити несумњив. Показало се да неодговорна распродаја привреде и прихватање либералног модела понашања имају своју цену. Паметном политиком она, свакако, може бити умањена.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

MrGood

06.04.2020. 13:52

Ako išta dobro izađe iz ove situacije, biće to krah zapadnog imperijalizma, mada je mala verovatnoća. Ali će stvari biti, a i već jesu, jasnije u pogledu ko je ko. Ne zabijajmo glavu u pesak više, krajnje je vreme da se politički jasnije odredimo prema EU. I zaista socijalizam je najbolji sistem, ali u pravim rukama, a demokratija i kapitalizam danas - pitajte prvo Italijane.

Хајдук Вељко

07.04.2020. 03:35

Cekacemo iduci desetak god.onda ce nas zadesiti jos gori virus za sad X.