ЗАПИСИ ИЗ ПАРИЗА: Кроасан

СЕДИМ на баштенској столици испред фине пекаре "Пастирова звезда". Французи умеју да дају чудна имена својим локалима. Постоје тако кафане "Код пса који пуши", "Прасе које пишки", "Летећа мачка", "Овца на пет ногу", "Говече са шест папака" или "Зрикава свиња". Са звездама над чобановом главом сам још отмено прошао. Изнад моје, на небу, упекло тек уздигло жуманце.

Наручио сам кроасан с бадемима. То је једна од омиљених посластица Француза за доручак. Спремају је тако што у посуду сипају чашу воде, две кашике шећера и рум, а када то проври, у охлађену масу додају, ваљда, млевени бадем, путер и јаје, па овим сирупом преливају кроасане пре него што их ставе у врелу пећницу. Најслађи су им, ипак, ови у пекари.

Французи не једу слани доручак. Не знају шта је то. Нема овде сланинице, кајгане, сира и виршли. Умоче с ногу кроасан или кекс у белу кафу, баце поглед на огледало, па хватају кривину низ степенице. Зато ручају већ у подне, трошећи лагано на паузи по ресторанима бонове за топли оброк. Ретко ко се са паузе врати на време. Тек се за вечером породица окупи за столом.

Ђаци се по правилу хране у школским кантинама. Знам једнога кога је кћерка преклињала да је, с времена на време, кад му посао то дозволи, изведе да руча код куће. Питао је зашто не жели да једе у ђачком ресторану. Очекивао је разне одговоре, као, на пример, да се кћерки не допада храна, само не онај који је добио.

- Зато што сви једемо исто - одговорила му је мирним гласом.

У школским кантинама у Француској може да се догоди да јеловник спремају кулинарски мајстори са пришивеним звездицама.

Уз кроасан с бадемима овог јутра пијем продужену кафу. Французи често пију продужену кафу. Италијани то зову кафена супа. Французи, с друге стране, воле да дуго седе у кафеу, а не желе да то чине за празним столом. Зато наруче нешто дугачко и вруће. Не праве питање.

Прочитајте још: Записи из Париза: Францускиње

Неколико зрнаца крупније млевене кафе прелило се преко руба шољице и спекло за порцелан. Французи нису цепидлаке. Келнер ми, ипак, нуди другу кафу. Лично га нервирају црна зрнца која се, као пастирове звездице, у негативу, пресијавају на белом своду шољице. Кажем му да ми то уопште не смета. После ми, о свом трошку, самоиницијативно доноси још једну прву јутарњу кафу.

За француске келнере често кажу да су неучтиви. Они, у ствари, само желе да обаве свој посао, не губећи време на слаткоречивост и интиму. Некада, када им је досадно, хоће и да се друже с вама. Тада воле да се мешају у туђ живот. Реакција је двосмерна. Често гостима, на клијентов захтев, дају бесплатне животне савете. Класичне сеансе код психолога су скупе.

Доносећи ми другу кафу, интересује га шта то пишем. Није му јасно како то од кроасана с бадемима, мало зрнаца кафе и психолошког портрета париских келнера, може да се напише кратка прича за новине.