НЕМАЧКИ МЕДИЈИ: Анкете омануле о Брегзиту и Трампу, Меркел стварно добија?

Иако су прогнозе о Брегзиту и (председнику САД Доналду) Трампу засноване на испитивањима јавног мњења биле нетачне, Немци верују у тачност својих анкета, наводи "Дојче веле" (DW) који је разговарао с испитивачима јавног мњења у Немачкој.

Наводи се да већина посматрача сматра да је изборна трка на парламентарним изборима 25. септембра у Немачкој већ одлучена, јер канцеларка Ангела Меркел има 15 процената предности у односу на кандидата Социјалдемократске партије Немачке (СПД) Мартина Шулца.

DW наводи да је питање само колико су тачне ове бројке настале на основу испитивања јавног мњења и подсећа на катастрофално погрешна предвиђања пред председничке изборе у САД или Брегзит.

Методе немачких испитивача јавног мнијења су различите: од телефонских интервјуа које спроводе етабилиране агенције као "Инфратест димап" и "Форса", које имају уговоре са водећим медијима - до онаљн упитника платформи као што је "Југов".

СПД се узда у анкете које су показале да је готово половина бирача неодлучна. Ипак, испитивачи јавног мњења сматрају да су такве наде узалудне.

„Били би то први избори у историји човечанства на којима би сви неодлучни гласачи похрлили једној странци", рекао је извршни директор "Инфратест димапа" Нико Зигел за DW.

"Форса" наглашава да гласачи стално оцењују конзервативце као далеко способније од својих ривала. Чак и "Југов", на последњим резултатима анкета од 6. септембра, предност даје Меркел.

"Не сумњам у предност Хришћанскодемократске уније/Хришћанскосоцијалне уније (ЦДУ/ЦСУ). Ради се о великом броју испитивања, која се спроводе одвојено и независно. Били бисмо заиста изненађени када би Шулц надокнадио разлику”, каже за DW испитивач из "Југов" Холдер Гајслер.

DW поставља питање зашто су Немци толико самоуверени и одговара да је то директно повезано са природом избора у Немачкој.

Зигел сматра да проблем настаје када се "трендови" замене са „прогнозама". Код Брегзита је било тако мало разлике између „да" и „не", да испитивачи јавног мњења нису никако могли предвидети која ће страна да превагне.

Када је у питању Трамп, истраживачи јавног мнијења били су углавном у праву када се радило о гласовима бирача - да ће победити Клинтон. Међутим, они су дали потпуно погрешну слику о електорским гласовима, који заправо одређују ко ће бити председник.

"Ми у Немачкој се не бисмо усудили да на основу истраживања предвиђамо какав ће бити распоред места у Бундестагу. Истраживања у САД нису била лоша, али начин на који су примењена на електоре није био у реду", каже за DW Петер Матушек.

Наводи се да је то важна чињеница. Анкете о политичким питањима могу бити корисне само за предвиђање победника или губитника уколико рефлектују начин на који се лидери бирају, али и политички пејсаж земље.

DW наводи да то доводи до једног новог питања, а то је колико је Алтернатива за Немачку (АфД) заправо јака странка?

Наводи се да постоје бројне шпекулације о томе да ли резултати анкета тачно осликавању ниво подршке коју ужива ксенофобична, десничкарска и популистичка странка АфД. Према тренутним анкетама, АфД би могла имати подршку око 12 одсто бирача.

Испитивања нису успела да предвиде велики успех АфД-а на покрајинским изборима, када је странка добила и преко 20 одсто гласова, али мисле да ће сада на изборима за Бундестаг предвиђања бити тачнија.

„Верујемо да је подршка АфД-у прецизно осликана у нашим најновијим бројкама. Разлика између наших последњих предвиђања и стварних резултата АфД-а није била тако велика", каже Зигел.

"Југов" такође предвиђа да ће АфД остварити око 11 одсто гласова на изборима.

DW подсећа да је у Немачкој сада на власти такозвана „велика коалиција", коју чине ЦДУ/ЦСУ и СПД, а ако је историја икакав показатељ, онда ће на изборима бити узбудљиво.

Зигер каже да би мале странке могле да профитирају.

„Претпостављам да ће и ЦДУ/ЦСУ и СПД изгубити добар део подршке пре избора. У тренду су мање странке - и то не само у нашим испитивањима", казао је Зигер.