Хуан Пабло Ескобар: Молим опрост за мог оца Пабла Ескобара

МОЈ отац Пабло Ескобар званично није трговао ни са ким из бивше Југославије. Искључиво је снабдевао дрогом неисцрпно тржиште грингоса. Да ли је, ипак, био у контакту са неким нарко-кланом на Балкану није ми познато, говори, у ексклузивном интервјуу за "Новости", Хуан Пабло Ескобар, син највећег светског нарко-боса.

Иако нико из породице Ескобар није био у нашим крајевима, Хуану се, открива за "Новости", јављају многи људи из Србије преко друштвених мрежа. Наш саговорник, међутим, не открива њихов идентитет, наводећи само да "показују велико поштовање према његовој породици".

Хуан је постао шире познат светској јавности захваљујући књизи "Мој отац, Пабло Ескобар", коју је код нас недавно објавила "Лагуна". У њој је искрено проговорио о животу свог оца - озлоглашеног криминалца, вође најмоћнијег нарко-картела свих времена, који је контролисао осамдесет одсто трговине кокаином у свету.

- Књигом сам желео да жртвама мог оца вратим право на истину. Она је мој почетак одштете њима, а не одбрана или оправдање за насиље мога оца. Исто тако нисам желео да мом детету говоре лажи о деди Паблу. Стога му остављам овај документ за који сматрам да поседује историјску вредност - прича Хуан Пабло Ескобар. - Није то романсирана биографија "краља кокаина", већ документована и истинита прича. Нисмо ми живели фикцију, већ стваран живот. Животна сторија мога оца је прича која не сме да се понови.

* Тражите ли опроштај за грехе свог оца?

- Осећам моралну обавезу да се жртвама мог оца приближим како бих тражио опроштај у његово име.

* Иако је било логично да ви будете Ескобар Други, постали сте архитекта и породичан човек...

- Могао сам да наставим стазом мог оца, али сам био сведок великог насиља и бола. Само би се лудак одважио да понови његову животну причу. На време сам схватио да и кад бих осветио оца, не бих могао да га вратим. Само бих уништио живот себи, својој породици, а Колумбији донео још црњу будућност.

* Како људи реагују кад чују причу о вашем животу?

- Медији су претворили мог оца у легенду и неку врсту поп-иконе. Многи су очекивали да ћу бити као и он. Било ми је тешко да се одвојим од прошлости и наслеђа. Данас ме људи поштују јер сам изабрао добар пут - далеко од дроге и криминала.

* Какав је отац био Пабло Ескобар?

- Најбољи тата на свету! Понашао се према мени као према најбољем пријатељу. Никад ме није усмеравао да наставим оно чиме се он бавио.

* Са ким сте се у детињству дружили?

- Са најгорим колумбијским бандитима.

* Имање "Хацијенда Наполи" вероватно је место о коме сваки колумбијски дечак сања. Како је било одрастати у том, на први поглед, рајском месту?

- Сећам се кошмара, разметања, изобиља и ексцентричности. Раскалашног живота, забава после којих су се плесачице враћале богатије за неколико десетина хиљада долара. Тата је знао понекад да пошаље хеликоптер ако бисмо сестра и ја пожелели нешто из ресторана брзе хране. У "Хацијенди Наполи" у почетку је било пуно магије, да би је потом одменили насиље, усамљеност и очајање. Сада је све потпуно уништено.

* Колико су данас јаки колумбијски картели?

- Није важно колико моћи имају, него то што она из дана у дан јача захваљујући забрани продаје дроге.

* Када сте спознали да је ваш отац највећи нарко--дилер у историји?

- Врло рано сам сазнао да је значајан препродавац дроге. Тек сад, 23 године од његове смрти, схватио сам да његов животни пут неће пасти у заборав. Мој отац Пабло Ескобар је историјска личност.

* Ваш отац је имао много непријатеља, али и доста моћних пријатеља. Опишите спрегу власти, полиције, војске и криминала у Колумбији.

- Да бих детаљно описао те односе била би ми неопходна читава књига. Колумбија је последњих година учинила много да очисти своје институције од корупције. Тај посао, нажалост, још није завршила. Веома је тешко супротставити се последицама забране продаје дроге. Нелегална продаја наркотика је веома уносан посао. Количине новца са којим располаже нарко-мафија су немерљиве. Много неопорезованог новца ствара велике могућности - подстиче трговину оружјем, прање новца и корупцију у највишим глобалним сферама. Ко би пожелео да заустави тако уносан бизнис?! Полиција, војска, политичари? Па сви имају велике користи од трговине дрогом.

* Ваш отац је по свему био контроверзна личност, једни су га сматрали суровим убицом који је терорисао знатан део Колумбије, а други модерним Робином Худом. Док је за владу био непријатељ број један, обичан народ га је обожавао. Објасните нам зашто?

- Мислим да свака страна располаже делом истине. Сиротиња у Колумбији и широм света памти племените акције мог оца. Сећају се човека који је својим земљацима дао хиљаде бесплатних станова, док су политичари крали новац од државе и пуштали да се једна претежно убога земља дави у беди и забораву. Колумбијци знају да им је мој отац помагао од свог новца. Сиротиња није желела да улази у мутно порекло средстава којима су саграђене куће, болнице, школе, културне и спортске установе. Али, Пабла више памте по злу него по добру. Мислим да не грешим ако кажем да је у њему било и једног и другог. Мој отац је био познат по својој окрутности, али и по томе што је многима пружао оно што држава није могла. Многи му замерају на суровим терористичким акцијама, али Колумбијци не заборављају његову помоћ најсиромашнијима. Ипак, због његових добрих дела не можемо игнористи његове мање срећне епизоде.

* На врхунцу своје моћи био је седми најбогатији човек на планети, а ви данас немате ништа. Шта се догодило са тим новцем?

- Одговор на то питање дао сам у поглављу књиге "Где је завршила кинта?" Морали смо да платимо мафијашима да би нас оставили на миру. Непријатељи мог оца, али и они који су се представљали као његови пријатељи, све су узели. Захвалан сам им на томе. Почели смо из почетка.

* По званичној верзији ваш отац је убијен 2. децембра 1993. у обрачуну са полицијом, али се и даље спекулише да је извршио самоубиство...

- Апсолутно сам сигуран да се мој отац убио због љубави према својој породици. Није желео да будемо таоци сопствене државе. За десет година скривања није употребио телефон, све до дана који је одабрао да му буде последњи. Учинио је то свесно како би га непријатељи лоцирали. Шта год тврдила званична верзија, ниједна полицијска сила није учествовала у операцији. Паравојник Карлос Кастањо Хил обавио је целокупни оперативни посао.

* Пабло је у младости веровао да ће постати председник. Да је успео у свом науму да ли би Колумбија изгледала другачије?

- Вероватно би била мање сиромашна, али бисмо били запамћени као нарко-демократија.

* Колико је улазак у политику био кобан за вашег оца?

- Коштао га је живота, слободе и мира. Свим срцем је желео да уђе у мафију много већу од његове. И ушао је...

*Колумбију сте напустили са шеснаест година. Одласком сте променили цео живот. Од тада сте само два пута били у домовини. Верујете ли да ћете се некад вратити?

- Волим да сањам да ће се пет милиона Колумбијаца, колико нас данас има расељених због насиља, изборити за право да се вратимо. Док се то не догоди, насиље одлучује у наше име.

Хуан и Пабло, некада

* Зашто сте променили име у Себастијан Марокин?

- После смрти мог оца цела планета нам је затворила врата и судила о нама на основу његових грехова. Променио сам име када сам схватио да ниједна авио-компанија неће да нам прода карте за бег од насиља само због чињеница да смо деца Пабла Ескобара. Нисам променио име да бих се одрекао свог оца, него да бих поново добио право на живот и образовање изван Колумбије. Ништа више од тога.

* Где и како живе ваша сестра Мануела и мајка? Страхујете ли и даље све троје за безбедност?

- Живимо у Аргентини. Јасно нам је да наш живот, као и свих других, има рок трајања. Страх се релативизује када си толико пута био надомак смрти.

* Сматрате ли да је, ипак, нека врсте привилегије бити син Пабла Ескобара?

- Привилегија је бити човек који је од њега добио љубав, пријатељство и савете. Нисам фан мафијашке фигуре мог оца, али када бих имао могућност да га изаберем за оца у неком другом животу, без размишљања бих га бирао за тату. Моја љубав према оцу је безусловна. Она је више од привилегије. Представља велику одговорност.

ЛОШ ПРИМЕР

* КЊИГОМ као да желите да поручите да насиље није прави пут...

- Желео сам да оставим врло јасну поруку младежи да живот мог оца није "кул", нити заслужује да га неко имитира. Бити препродавац дроге није добра идеја. Та активност, криминална, не нуди добру будућност, нити добар крај. Са друге стране, желео сам да поручим светским лидерима да је забранити дрогу најгора идеја јер проузрокује насиље и корупцију. Исту као у време мог оца. Такође, ствара могућност да се прича попут његове понавља. Да је то истина уверавају нас свакодневни примери.