Истрага у Бору: Од злата остала вода

У ТОКУ кампање за производњу злата у погону "Златара" Рударско-топионичарског басена (РТБ) "Бор", од 2014. до 2017. године, када је регистрован потенцијални мањак тог племенитог метала од готово 900 килограма, било је чак - 10 "поткампања", и потпуно је, према извештају судског вештака, нејасно зашто је то рађено. Наиме, у извештајима постоје подаци о испирним водама, али нигде нема злата.

Наиме, добијање злата из анодног муља у РТБ обављало се периодично, и то када се сакупи довољна количина тог материјала настала топљењем концентрата бакра у топионици, што се стручним језиком назива "кампањом добијања злата". Али, током 2014. било је пет, наредне године две, а 2016. још две "поткампање", које су се, како се наводи у документацији у поседу "Новости", "биле последње у низу кампања и односиле су се само на испирне воде".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Лажним извештајима хтели да прикрију крађу 900 кг злата?

Односно, како се наводи у извештају, приликом "поткампања", у рапортним и књигама полупроизвода "уопште се нису спомињали улазно неафинисано злато, нити касније операције 'афинације'", односно поступка добијања злата квалитета 99,99 процената. Поставља се питање - одакле потичу испирне воде?

Такође, наводи се и да је време сушења различито по "поткампањама", што, како се наводи, "није ни економски ни енергетски исплативо. А све то указује и на могућност "настајања пропуста у току процеса који треба да има своје оптималне параметре".

У извештају се такође наводи и да се "хемијски састав неафинисаног злата доста промениио од 2014. до 2016. године. Како се подвлачи, "неафинисано злато је улазна сировина за добијање чистог злата, настала из претходног поступка електролизе сребра". Посебно се подвлачи да је у књигама представљано да је у улазној сировини повећавана количина сребра, што је доводило у питање ефикасност поступка добијања неафинисаног злата, односно, касније и чистог злата".

Због свега тога, како се наводи, "количине испирних вода су варирале по годинама, што је проузроковало и да удео злата у њима - варира". Из свега наведеног, готово је извесно да је у питању била системска крађа злата, а не спорадични случајеви нестанка овог племенитог метала, што је и предмет истраге коју води Тужилаштво за организовани криминал.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Из РТБ "Бор" нестало 900 килограма злата!

ГОДИШЊА ПРОИЗВОДЊА "ИСПАРИЛА"

У РТБ "Бор" се последњих десетак година, према званичним подацима, годишње добијало између 700 и 1.200 килограма злата. То, пак, указује на могућност да је, судећи по извештају судског вештака, цела једногодишња продукција тог племенитог метала - "испарила".