За убиство Ћурувије траже максималне затворске казне!

ЗАМЕНИК тужиоца за организовани криминал Миленко Мандић у четвртак је у завршној речи тражио да веће Специјалног суда у Београду на максималних 40 година затвора осуди Радомира Марковића, некадашњег шефа Ресора државне безбедности, оптуженог за подстрекавања на убиство Славка Ћурувије, власника "Дневног телеграфа", 11. априла 1999. године.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Суђење за убиство Ћурувије: Кецман поново сведочи

Исту казну затражио је и за некадашње челнике РДБ Милана Радоњића и Ратка Ромића, као и за припадника Службе Мирослава Курака, који је у бекству, због чега му се суди у одсуству.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Тужилаштво: Иза убиства Ћурувије стоји тадашња власт

У наставку поступка завршне речи изнеће адвокати и оптужени, након чега ће веће заказати изрицање првостепене пресуде. У наставку завршне речи коју је заменик тужиоца Мандић започео крајем децембра прошле године, он је нагласио да је из исказа сведока, радника Деветог одељења, доказано да је Ћурувија десетак дана пре убиства праћен нон-стоп и да је у томе учествовало више од 20 људи.

Навео је да су имали наређење да стално јављају где је и обавезно да обавесте о променама његовог кретања, што је по већини њих било атипично. Такође, истакао је да су њихове разговоре преко радио-везе могли да чују Ромић и Курак, па тако и разговор кад је наређено да се прекине са пратњом, што је, према некима, био сигнал да могу да крену у реализацију убиства. Према оптужници, као непосредни извршилац убиства означен је Курак, док је Ромић оптужен као његов саизвршилац.

Са Ћурувијом је у моменту злочина била његова невенчана супруга Бранка Прпа, која је том приликом задобила лакше повреде. Милану Радоњићу на терет се ставља да је руководио акцијом праћења новинара. Сви оптужени, осим Курака, који је недоступан правосудним органима, негирали су дело које им се ставља на терет.

- Пратња је прекинута да би се Ромићу и Кураку омогућило да изврше убиство - између осталог је рекао Мандић, додајући да је један сведок казао да је модел праћења Ћурувије био сличан праћењу уочи злочина на Ибарској магистрали. - Ако се пажљиво анализирају изјаве сведока види се да су радници Деветог одељења злоупотребљени, да је овај апарат искоришћен за извршење овог тешког злочина.

Мандић је истакао да су оптужени поступали као организована криминална група, да су постојали умишљај и договор, а све у циљу очувања политичке власти и моћи:

- Убиством Ћурувије постигнут је ефекат страха код новинара и опозиционих политичара. Његовим убиством била је угрожена слобода новинарске професије. Оптужени су поступали као највиши државни функционери, чија је дужност била да штите уставни поредак.

Радомир Марковић, Ратко Ромић, Милан Радоњић и Мирослав Курак

Тужилац Мандић је анализирајући исказ Бранке Прпе, казао да она није поуздан сведок, јер је била у веома специфичној ситуацији, као и да је неколико пута мењала исказ у вези са препознавањем нападача. Она је најпре рекла да не може да га препозна, да би једном приликом казала да нападач личи на сада покојног Луку Пејовића, када је гледала фотографије у полицији. Међутим, због неколико промена у њеним изјавама, Мандић је истакао да њено запажање није веродостојно, због стања у којем је била у тренутку напада. Притом је додао да је Прпа кратковида.

ВИШЕ ОД 100 СВЕДОКА

ГЛАВНИ претрес започет је средином 2015. године и за све ово време саслушано је више од 100 сведока, обављена су бројна вештачења, међу којима су и она која се односе на телефонску комуникацију оптужених. Тужилаштво тврди да је Славко Ћурувија убијен због јавног иступања у земљи и иностранству и критика које је износио на рачун политичке власти, као и могућности да утиче на јавно мњење.