Велика Иванча више нема суза ни мртве да оплаче

ЋУТИМО... О томе што је Љубиша урадио више не причамо. Ради мира у себи..., а и због мира међу људима. Шта год да кажемо, некога ће повредити, увредити. И зато је најбоље живети и ништа о томе не говорити. Тако је и сада, на овај велики празник. Мука велика - највећа, као да су и сузе пресахле.

И ове речи неколицине комшија 13 жртава које је тог 9. априла 2013. побио Љубиша Богдановић у Великој Иванчи, селу надомак Младеновца, сабласно одјекују. Тихе, баш као што је тихо у селу које још једно пролеће дочекује у немом плачу, још један април у болу и вечној неверици.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: СПАСИЛИ ЈЕ ПОЛИЦАЈЦИ: Девојка скочила у Дунав са кеја у Новом Саду

Уочи пете годишњице крвавог пира Љубише Богдановића, који је редом побио сина, мајку, рођаке и најближе комшије, у селу је толико људи да на прсте једне руке могу да се преброје. Мајка са двоје деце, па старија мештанка која пешачи до куће, група мушкараца запослена око имања...

- Иванча, зелена, лепа, богата, али сада, ето, позната по најгорем. Шта да радимо... Овде је лепо живети, дисати, али сада је обележена заувек. Љубиша је, верујте ми, био стварно добар човек. Да су ми рекли за неког другог из Иванче, ко је прек или нагао, да је тако нешто учинио, па и да одмах поверујем. Овако, тешко ми је... Зашто је то урадио, никада нећемо сазнати - говори нам један од мештана Велике Иванче у близини локалног гробља, где су сахрањене све жртве, све осим убице.

Вијугави, уски путеви воде до сокака где је на данашњи дан, у зору, пре тачно пет година, Богдановић извео свој крвави пир. Кућа до куће, пожутеле умрлице једна до друге... Нигде никог. Из једне куће допире лавеж пса. Капија закључана. Корак по корак поред опустелих имања, стижемо до Стекића. На стотинак метара пре њихове куће престаје асфалт. Радоје, коме је Љубиша убио мајку и жену, коси испред куће.

Узан пут води до сокака где се догодио крвави пир / Убица Љубиша Богдановић

- Април како дође, не живи ми се - прича Радоје Стекић. - На Велики петак ми је отац погинуо, а ове године, ето, намести се баш да је на други дан Ускрса и пета година откако сам остао без Данице и Драгане. Не знам шта сам то урадио па да ме овакве муке сатиру...

Без посла, нарушеног здравља, међу зидовима који га сећају на смрт највољенијих.

- Немам ни за бензин. Наточим гориво из трактора у аутомобил па одем на женин гроб - кроз сузе нам прича Радоје. - Кажем јој: "Ти си се макар одморила, мене живот и даље мучи."

Радоје Стекић у трену је остао без мајке и жене

- Љубиша је био добар човек. И ја сам добар. Литар крви бих ти дао ако треба. Њега су сатирали проблеми. Дошли му до гуше. И онда је "пукао". За обичног човека нема правде. Сам си, остављен... Љубиша је био мој брат од тетке, а од најближих сам најгоре и доживео - беспомоћно шири руке Радоје Стекић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ТРСТЕНИЧАНИН УДАРИО ПОЛИЦАЈЦА У ГЛАВУ: Трећи напад на органе реда за мање од 10 дана

Његов бол је опипљив. Као и злокобност пута којим је убица ишао тог јутра и, од куће до куће, пуцао у своје жртве... тај, како кажу добри Љубиша.

Пожутеле умрлице једна до друге

МЕЂУ ЖРТВАМА И МАЛЕНИ ДАВИД

ТОГ 9. априла 2013. у зору Љубиша Богдановић (60) је прво у својој кући убио мајку Добрилу (83) и сина Бранка (42), и ранио супругу Јаворку.

Потом је у суседној кући Деспотовића убио Михаила (61), Милену (61), Горана (23), Јовану (21) и Давида (2).

Пиштољем је у наредних пола сата усмртио и Љубину Јешић (64) и њеног сина Милоша (48), Олгу (78) и Велимира Мијаиловића (78), Даницу (78) и Драгану Стекић (50).

Након што је полиција дошла, Љубиша је пуцао и у себе. Подлегао је ранама после два дана.