Случај Лука Београд: Држави узимали милионе

БИВШИ министар Предраг Бубало и седморо ухапшених у истрази малверзација у приватизацији „Луке Београд“ наредних месец дана провешће у притвору. Донето је и решење о спровођењу истраге због сумње да је ова осморка у приватизацији „Луке“ оштетила државу за најмање 5,7 милиона евра.

Тако је одлучио судија за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду, а на предлог Тужилаштва за организовани криминал. Притворени се терете да су злоупотребили службени положај приликом продаје пакета државних акција у „Луци Београд“, чиме је држава оштећена за више милионе евра.

За злоупотребу службеног положаја, осим Бубала, сумњичи се и бивши директор Агенције за приватизацију Миодраг Ђорђевић, бивши извршни директор те агенције Горан Мрђа, бивши директор Центра за тржиште капитала у тој агенцији Алексеј Мисаиловић, бивши директор Акцијског фонда Србије Александар Грачанац, као и бивша директорка Сектора за анализу, припрему и организацију продаје у Акцијском фонду Јасмина Драгутиновић.

Наредбом о спровођењу истраге, бивши директор „Луке“ Мирослава Дробац и бивши финансијски директор овог предузећа Душан Косовац терете се за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица. Првој шесторки прети казна до 12 година робије, а двојци из „Луке“ две године мање.

„Лука Београд“ приватизована је 1998. по тада важећем Закону о својинској трансформацији, када је 60 одсто акционарског капитала бесплатно подељено запосленима, 30 процената пренето на Акцијски фонд, а преосталих 10 републичком пензионом фонду. Процена вредности капитала је извршена са стањем на дан 31. децембар 1998. године.

Како је та процена била знатно испод тржишне, руководство предузећа је одлучило да у 2005. години сачини нову процену вредности капитала, те је априла месеца исте године ангажован Институт економских наука. Полиција је утврдила да је Институт прелиминарне налазе доставио предузећу већ јуна месеца исте године, када је констатовано да постоје знатне разлике (више од три и по пута) између књиговодствене и вредности капитала која се добија применом међународних рачуноводствених стандарда.

Управа предузећа је истог месеца обавестила Министарство привреде, Акцијски фонд, Агенцију за приватизацију и Комисију за хартије од вредности о томе да предстоји корекција вредности имовине. Предочено је да мора доћи и до промене вредности капитала, те да је у интересу акционара, укључујући и државу као појединачно највећег власника, да се сачека са продајом акција.

Међутим, иако Институт свој посао још није завршио (није коригована вредност капитала у билансима предузећа), Управни одбор „Луке“, у којем су поред осталих седели и сада ухапшени Мирослава Дробац и Душан Косовац, заказао је годишњу скупштину акционара за 9. септембар 2005. године. На скупштини је требало да се размотре финансијски извештаји и усвоји пословна политика предузећа, што је и учињено.

Том приликом је руководство обавестило акционаре о склопљеном уговору са Институтом. Ипак, финансијски извештаји су усвојени без корекције вредности капитала. Надзорни одбор је такође „пропустио“ да упозори скупштину на ту чињеницу, те су акционари остали у заблуди да је вредност једне акције 494 динара.

Истог дана када је одржана скупштина, 9. септембра 2005, Комисија за хартије од вредности је одобрила понуду фирме „Ворлдфин“ из Луксембурга (у том тренутку власници су Милан Беко и Мирослав Мишковић) за преузимање „Луке Београд“. Понуда је сачињена преко брокерско-дилерског друштва М&В Инвестментс из Новог Сада. Понуда је била отворена до 30. септембра, и према њој је откупна цена једне акције била 800 динара.

Инспектори за сузбијање привредног криминала дошли су података да је Институт доставио своје коначне налазе 27. септембра, из којих се види да је вредност једне акције 1774 динара. Упркос томе, истог дана, Агенција за приватизацију донела одлуку да се прихвати понуда „Волдфрина“ за преузимање и издала налог Акцијском фонду да прода акције које су у његовом поседу (40,88 процената акција). Понуда за преузимање је успела и „Ворлдфин“ је дошао у посед преко 93 одсто акција „Луке“. Исплаћена је цена по акцији од 800 динара.

Припадници Управе криминалистичке полције МУП са Тужилаштвом за организовани криминал покушаће да одгонетну и како је предузеће које има основни капитал од 31.000 евра и није повезано са другим фирмама, успело да исплати готово 40 милиона евра за акције „Луке“. Поред тога, утврђује се и даља одговорност за то што је Управни одбор „Луке“ јуна 2005. био званично обавештен да је стварна вредност имовине вишеструко већа од књиговодствене, да су о томе обавештени и државни органи, али да нико није реаговао.

Одговоре ће морати да дају и надлежни у Комисији за хартије од вредности јер су истог дана када је одржана Скупштина акционара одобрили понуду за преузимање, иако су знали да се књиговодствена и стварна вредност капитала знатно разликују.

У ПЛАНУ НОВА ЛУКА

„ЛУКА Београд“ располаже са око 220 хектара земљишта у централној градској зони између Француске улице и Панчевачког моста (општине Стари град и Палилула). Генерални план (ГПБ) Београда до 2021. године предвиђа да „Лука“ остане привредна зона, чак се планирало и њено проширење.

Свега три године након усвајања овог Генералног плана, а годину по преузимању „Луке“ од стране фирме „Волдфрин“ Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда објављује Јавни позив за израду претходне студије оправданости са генералним пројектом за ново механизовано теретно пристаниште у Београду, односно нову луку.