Најаве самоубица нико не чује

ЧАК осам опроштајних порука Кристине Тасић (19), у ноћи између недеље и понедељка, није било довољно алармантно да они који су их примили, позову помоћ и спрече трагедију. Свакога дана, широм Србије, пошаље се на десетине сличних сигнала, а статистика показује да је у последњој деценији број самоубистава у нашој земљи у вртоглавом порасту.

Као да нема ко да их чује, па зато близу 1.400 особа годишње одузме себи живот. По броју самоубистава на 100.000 становника, са 19,2 налазимо се међу првих пет земаља Старог континента, где је просек негде око 13.

Према речима стручњака, догађај када су средњошколке Кристина Тасић (19) и Милица Ристић (19) скочиле са Панчевачког моста, требало би "разбуди" наше друштво.

Сат времена пре кобног скока, школским другарицама послале су опроштајне поруке. У њима су позвале да не плачу за њима, да их воле, да од лекова не могу да се убију, позивају на сахрану...

- Трагови на "Фејсбуку" и телефонским порукама, указују да су тражиле помоћ. Младе особе, импулсивно, далеко брже се одлучују на суицид од одраслих - објашњава др Александар Југовић, професор социјалне патологије. - И на најситније сигнале родитељи и друштво морају да реагују.

Према његовим речима, основни мотиви због чега се омладина одлучује на самоубиство су усамљеност, прекид љубавне везе, породични конфликти, изолација од стране вршњака и психоактивне супстанце.

Већина од наведених фактора, управо се видела код Кристине и Милице. Обе су изгубиле годину у школи, промениле средину, имале љубавне проблеме... Када је пре четири године из Врања прешла да живи у ПТТ дом у Београду, Кристина Тасић покушала је себи да одузме живот.

- У првом разреду, због неких несугласица са другарицом, попила је шаку "бруфена". Срећом, тада то није било фатално - за "Новости" прича Ј., њена бивша цимерка.

Другови у школи је описују као добру, друштвену и изузетно емотивну особу.

- Непосредно пре немилог догађаја, заједно смо се аутобусом враћали из Врања. Била је веома весела. Неколико пута је телефонирала и, колико сам разумео, добила је сат за 8. март од неког дечка - прича В., другар из Врања.

Према једној од верзија, кобне вечери, неколико година старији дечко Александар, одлучио је да после више покушаја, коначно прекине њихову једногодишњу везу. Уместо на Баново брдо, где он живи, отишла је на Панчевачки мост.