Преронио Дејан светска мора

ДЕЈАН Ковачевић, виши инструктор роњења са четири звездице, већину времена проводи под водом или у властитој коноби у Градишци. Дејан је пензионисани машински инжењер и у финишу осме деценије живота не одступа са линије далеко млађим рониоцима. Напротив! Дејан још увек обучава младе рониоце и предводи искусне колеге на изазовним туристичким дестинацијама.

- Ако нисам у Аустралији, онда сам у Црној Гори, где радим као туристички ронилац водич за једну агенцију која под концесијом има пет потонулих бродова. Изазован је то и опасан посао - прича Дејан.

У властитој коноби у Градишци Дејан је дочарао амбијент правог поморског музеја. На све стране скупоцени експонати. Доминирају старогрчке и египатске амфоре старе више од две хиљаде година, оловно сидро са римске галије, ферали са светионика...

- Овде подучавам будуће рониоце. Показујем им ронилачку опрему, драгоцености које сам извадио из потонулих бродова, објашњавам историју ронилаштва. Када нисам под водом, где се најбоље осећам, онда сам овде у мојој коноби где читам, ћаскам са пријатељима, пробамо вина из моје винотеке.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Активна и у деветој деценији

Дејан до сада је ронилаштву подучио више од хиљаду младих ронилаца. Каже да је поносан што су сви успешни људи. За себе признаје да је авантуриста и да ужива под водом широм планете.

- Ронио сам много дана поред великог коралног гребена у Аустралији. Сусретао сам се са разним неманима, од морских паса, па до опасних змија. Ипак, увек се радо присетим свог зарона у планинском аустралијском језеру насталом у кратеру вулкана. У њему због сумпорне воде нема живота, али окамењена лава под водом представља свет за себе - прича Дејан.

Овај велики заљубљеник у природу стекао је пријатеље на сваком меридијану. Дружио се са Абориџинима, али и са виталним старцем који се отиснуо из цивилизације у аустралијску џунглу. Реч је о Русу Мајклу Петру Поменку, човеку племићког порекла, који се бежећи као дечак са родитељима од Стаљиновог режима најпре скрасио у Јапану, а потом у Аустралији. Био је учесник Олимпијаде у Мелбурну, где је бацао куглу за аустралијску репрезентацију. Након тога се из тајанствених разлога преселио у дивљину.

- Заједно са неколико колега смо заронили испод леда у језеро и ту, у поноћ, отворили шампањац. То смо урадили у част једног мог пријатеља рониоца кога је смрт спречила да оствари такав подухват - каже Ковачевић.

ДЕЈАН Ковачевић признаје да се далеко боље осећа под водом него на копну, те да је подводни свет прича за себе. То је, како каже, место без буке, технолошких новотарија. Ту владају прави склад и хармонија који је мелем за људску душу. Због тога је шест деценија свога живота посветио роњењу, и стекао пријатеље на обе хемисфере.