Ванредно у Петрову због невремена
08. 05. 2018. у 08:29
Након невремена које је задесило озренску општину кризни штаб затражио помоћ републичких и институција БиХ. Прве процене говоре да је направљена огромна штета
Поплављен већи део општине Петрово / Фото Љ. Ђ.
КРИЗНИ штаб општине Петрово донео је одлуку о проглашењу ванредног стања, након катастрофалних последица невремена које је у рано јутро у недељу захватило цело њено подручје.
Затражена је помоћ републичких и институција БиХ, па и међународних организација, јер прве процене говоре да је штета огромна - много је поплављених стамбених и помоћних објеката, производних и пословних зграда, уништена путна инфраструктура и мостови, прекинуте телефонске везе и систем водоснабдевања.
- Потпуно је због прекинутог путног правца и уништене цесте од бујица одсечена месна заједница Кртова, уништене су и друге комуникације због чега је механизација и људство константно на терену - каже начелник општине Озрен Петковић и додао да је Кризни штаб именовао комисије за процену штета.
Већ је евидентирано пола милиона марака директне штете на материјалним добрима, али ће оне бити вишеструко веће када се заврше процене - сматра Петковић.
На подручју Добоја, који је у мају пре четири године доживео праву катаклизму и био потпуно под водом, није било значајнијих штета. Током јучерашњег дана су санирани значајнији путни правци и комуникације у Макљеновцу, Шеварлијама, Осојници и другим насељима. Утврђивано је критично подручје на улазу у Добој из правца Тешња у рејону речице Лијешња, који је био узрок плављења Добоја пре четири године.
Оно што забрињава надлежне у овом граду је да је за само неколико часова падавина ниво реке Босне нагло порастао за два метра, што упућује да би у случају вишедневних падавина поново могло бити проблема као 2014. године.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Пресудна заштита имовине Српске
ЗАШТИТА
ЗА последње четири године, од великих поплава, осим бетонске заштите крај магистралног пута ништа значајније није урађено. Тек је на реду у овој години експропријација земљишта ради уређења корита Босне, што је био предуслов кандидовању и приступању пројекту вредном 24 милиона марака, а непознато је одакле би се могла обезбедити та потребна средства.