Рођен је са церебралном парализом, остављен у Звечанској, а срећан је и вољен: Чаславу другови организовали прославу 18. рођендана и поручују - Он нас носи у срцу, као и ми њега

Д. Алихоџић

23. 01. 2020. у 13:00

Часлав Петровић из Алексинца закорачио је сигурним корацима у свет пунолетних уз помоћ школских другова, разредне Маје Петровић и "маме хранитељице" Марије Стефановић

Рођен је са церебралном парализом, остављен у Звечанској, а срећан је и вољен: Чаславу другови организовали прославу 18. рођендана и поручују - Он нас носи у срцу, као и ми њега

Фото Д. Алихоџић

У свет пунолетних закорачио је сигурним корацима уз помоћ годину дана млађих другова из разреда, али и разредне Маје Петровић и "маме хранитељице" Марије Стефановић. Журку коју су му приредили за 18. рођендан памтиће док је жив, јер су му "испунили срце топлином". Рођен је са церебралном парализом и остављен у "Звечанској", али је успео да победи свој хендикеп и избори се за редовно школовање.

У одељењу се још увек препричавају утисци са журке. Часлав је најстарији у разреду, јер је паузирао једну годину због здравствених проблема. Те 2009. године имао је тешке операције, које су му помогле да стане на ноге, барем уз помоћ ходалице. За све остало ту су његова упорност и несебична помоћ другара из одељења.

- То што су ми организовали прославу рођендана нешто је најлепше што је неко, осим мојих родитеља хранитеља, учинио за мене. Знао сам колико им значим, јер ми сваког дана то показују, али нисам веровао да ће ми икада на рођендан доћи цео разред - каже овај, како планира, будући професор енглеског језика, који својим шармом и оптимизмом испуњава учионицу.

- Ми знамо да Часлав има проблем, али смо то превазишли, и сада међу нама више нема разлике. Равноправан је са нама у свему - указује нам Марко Вукадиновић, док другарице Емилија, Јована, Стефанија... хвале његов смисао за хумор.

- Он зна када је рођендан сваком од нас и шта смо у хороскопу без икаквог подсетника. Он нас носи у срцу, као и ми њега. Он је наш млађи брат, иако је старији годину дана - кажу његове другарице, и признају да га је понекад тешко ућуткати, али да је и то део његовог шарма.

Часлав никада није званично затражио персоналног асистента, али је зато друг Вељко његов највећи ослонац и подршка. Помажу сви, али Вељко је некако увек ту за њега када треба спаковати књиге, прећи у кабинет, отићи на одмор, на ужину...

- Немојте претеривати, радио би то Часлав и за мене, знам човека - скроман је овај момак, који се готово постидео што га толико хвале.

Иначе, били су изненађени и што ће новине писати о њима, јер, како кажу, нису урадили ништа посебно, само су другу приредили изненађење.

На журки је посебан плес био резервисан за разредну Мају Петровић, професорку српског језика. Она не крије понос што су њени ученици добили петицу из два најважнија предмета - људскости и солидарности.

- Часлав је посебан и од њега смо сви много научили - каже разредна, и истиче да су им подршку дали и чланови "Алексис бенда", који су их бесплатно забављали. Међутим, Часлав има замерку: нису свирали његови омиљену песму Тошета Проеског "Ако ме погледаш у очи".

- Полако, Чаславе, биће и та песма када будемо славили матуру, твој рођендан је био генерална проба - кажу му другови.

ХАМЛЕТ

ЧАСЛАВ је одличан ђак, енглески језик му је омиљени предмет, а волео би да подучава децу, и то основце.

- Осећам да бих знао како да им пренесем љубав према овом језику - самоуверен је овај "алексиначки Хамлет". Наиме, у школској представи оживео је лик овог Шекспировог јунака.

Директорка Данијела Вељковић истиче да је Часлав први ученик гимназије са инвалидитетом и да се успешно носи са тим изазовом.

МАМА ХРАНИТЕЉИЦА

ЧАСЛАВ своју хранитељицу Марију назива мамом, јер га је она у правом смислу подигла на ноге.

- Откако је децембра 2005. године дошао у наш дом, он је члан породице, и то ће заувек остати. Није било лако, али смо га заволели чим смо га, онако беспомоћног, угледали у "Звечанској" - каже Марија, која нема речи којима би захвалила његовим друговима.


Часлав са хранитељицом Маријом

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

zora

24.01.2020. 09:53

Zar danas jos postoji negde ovakva ljudskost u surovom vremenu kada su vecinnom i "humanitarci" lazni. Time je veci znacaj ove plemenitosti i to ne samo zbog Caslava, nego zbog onoga sto ovi ljudi nose u svojim srcima, koliko su pametniji i zreliji od odraslih, cak i onih cija je duznost da budu humani, a deca tek na pragu zrelosti po godinama. Ovo je najbolji nacin da se bore protiv svih zala u svetu i time ostvaruju bolju buducnost za sebe i one posle njih. Ovo je najbolja lekcija odrslima.