ОНО што је у античкој Грчкој био трг, осунчани јавни простор где се излази, среће, одвија друштвени живот, држе говори, склапају завере, где се састају љубавници, ствара уметност и говоре стихови, то је за Србе, због климе у којој живе - кафана, рекао је једном чувени Момо Капор.

А да је заиста тако од давнина и да у томе Нови Сад није изузетак, у својој књизи "Нови Сад - кафанологија и проституција" сведочи Зоран Кнежев, публициста, оживљавајући прохујала времена у некадашњим "царствима" неопраних чаша и столњака, где су и ружне девојке "лепе" и где се бежи од стварности. А, бирцуза је у граду било свуда. У свакој улици, у центру, на прилазима граду, по пристаништима, пијацама, испод липа, бреза, јабланова, храстова...

- Чини се да ниједна људска творевина није опевана толико пута, и са толико емоција, као кафана - каже Кнежев. - А како и не би, када је сваки срећан и тужан тренутак у човековом животу кулминирао управо на овом месту. Такође, била су то места где су навраћали боеми, па се бекријало и веселило, често, уз опијајућу капљицу, и свађало, па и физички обрачунавало и убијало. У прошлости Новог Сада кафеџије су биле међу најугледнијим људима и окупљале су највиђеније људе и са њима проводиле незаборавне тренутке, од којих су неки уписани у историју града.

Остало је записано да је "Турски хан", први гостионичарски објекат, отворен 1. новембра 1749. године, на простору где се данас налази зграда Матице српске, где су одседали странци у пролазу. Главни конкурент биће му гостионица "Зелени венац" у данашњој згради банке на Тргу слободе, где се окупљао отменији свет, а ту су Новосађани први пут играли билијар. Ту су се, испод руке, продавале и цензурисане књиге. Стално су ницале неке нове биртије, са разоноразним именима, које нису дуго опстајале, јер би се најчешће ортаци између себе посвађали, па и тужакали, не само код градских, већ и верских власти.

Прочитајте још - Приче из Војводине: Даје се на знање, јављено!

Што се тиче гостионица у Дунавској улици, једна од најпопуларнијих била је "Код брудера", на чијој су фирми била два загрљена солдата, а власник је био неки Шваба. У истој улици налазио се и бирцуз "Код црног коња", док је за отменију кафану важио Хотел "Фабри". После Првог светског рата у тој улици настају гостионице "Шумадија" "Босна", "Македонија", "Левач"...

- Карађорђева популарност манифестована је 1812. преко крчме "Код Црног Ђорђа", у власништву Ирижанина Марка Свиларевића - наводи Кнежев податак из кафанске прошлости града. - Срби су радо свраћали у ову крчму, која је својим именом подсећала на устанак и херојство устаника у Србији.

Кафана "Липа" стециште официра, лекара, професора...

И данас је на углу Кисачке и Темеринске улице сачувана зграда у којој се некада налазила популарна кафана "Код три круне". Њу су посећивали путници, трговци, сељаци, испијало се пиво и јео надалеко чувени паприкаш, свирала је музика, играле су се карте и одржавале игранке.

Новосадска кафана "Бела лађа" (данашња Његошева улица), била је углавном стециште виђенијих Срба, а згарада је надживела многе биртије. Долазили су ту Јаша Томић, Светозар Милетић, Лаза Костић, ориле су се српске песме и изводиле композиције Исидора Бајића и Марка Нешића, а свирале су чувене тамбурашке дружине Васе Јовановића из Ковиља.

Кафана "Код три круне" позната по гурманлуцима Фото из књиге "Нови Сад - кафанологија и проституција"

ШеЗдесетих и осамдесетих година 19. века, елита Новог Сада окупљала се свакодневно, а нарочито увече, у кафани "Код камиле". Остала је записана атмосфера у овој крчми: "У народној гостионици 'Код камиле' састаје се језгро новосадске интелигенције, књижевници, новинари, песници сликари. Они седају за дугачки сто што се пружа испод ликова цара Душана и Бановић Страхиње, што их је красно насликала рука Јакшићева. А кад почне начелник Милетић да разлаже своје политике, слуша га све друштво." Култна новосадска кафана "Код камиле" срушена је 1930. године.

У "Белу лађу" у Његошевој улици долазили Јаша Томић, Светозар Милетић, Лаза Костић

Када се из Змај-Јовине уђе у Милетићеву, у четвртој кући с леве стране, на броју седам је ресторан "Липа", а ту се и данас налази истоимени бифе. Пре 135 година, када је Милетићева још била лебарски сокак, ту се налазила чувена гостионица с пивницом коју су Новосађани крајем 19. века називали "Линда". Ту су радо залазили официри, лекари, професори, чиновници и богатији трговци. У "Линди" се прво чуло да ли ће пасти влада, спрема ли се неки важан закон или како је прошла последња премијера у Српском народном позоришту, хоће ли бити неспоразума на заседању Скупштине Матице српске...

Прочитајте још - Приче из Војводине: Читај и не заборави да је вратиш власнику

Кафана је код нас одувек била институција, а судбина старих новосадских слична је оним широм Европе. Одиграле су, засигурно, улогу "малих градских парламената", где се свашта могло чути у "оним временима". Када су новине и писана сведочења била права реткост, кафане су били први и сигурни извори информација, како становништву, тако и полицији. Кафане су прва медијска средства кроз историју или први јавни сервиси информисања, стога слободно можемо рећи и претеча друштвених мрежа.

Зоран Кнежев описује кафане у својој књизи


НА СПИСКУ 50 РЕСТОРАЦИЈА

КРАЈЕМ деведесетих година претпрошлог века у вароши је било педесетак кафана, ресторација и мањих гостионица. Свака је имала свој назив. Велики хотели су били с већим бројем гостинских соба, ресторацијом и кафаном - хотел "Јелисавета" (данашњи "Војводина"), Гранд хотел "Мајер" (бивши Дом ЈНА, данас банка), хотел "Фабри" (данас Команда Војске Србије) и "Централ" који је касније пресељен у стару Пошту.

ПОРЕЗ НА БАНЧЕЊЕ ПОСЛЕ 23 ЧАСА

ГОДИНЕ 1926. у Новом Саду грађани су плаћали 14 разних општинских пореза, али међу редовним посетиоцима кафана највећу буру незадовољства и протеста изазвао је порез на луксуз, који се наплаћивао само у кафанама и гостионицама од гостију после 23 часа. Због тога је нови намет добио назив "бекријски порез". Усвојено је било да се у свим угоститељским објектима од гостију наплаћује динар после 23 часа, а од поноћи два динара по особи. И да ствар буде комичнија, тај порез се наплаћивао и блојковима за пијачарину.

АМЕРИКАН БАР ОТВОРИО БОСАНАЦ

"АМЕРИКАН бар" је био први угоститељски локал у Новом Саду који је био уређен по узору на америчке ноћне клубове. Отворио га је 1920. дошљак из Босне Доброслав Јевшевић. У бару је извођен естрадни програм, уз учешће играча, певача, мађионичара, илузиониста, и био је отворен ноћу до 2.30. Власник је 15 одсто бруто прихода давао новосадским глумцима, по десет одсто ратним инвалидима и полицији, која је благонаклоно гледала на овај вид забаве, што се често претварало у оргијање, па и физичко разрачунавање међу пијаним гостима.