Како је слободна љубав неким комунистима дошла главе

У ВИКИПЕДИЈИ под појмом "сексуална револуција" пише да је то израз којим се описују промене друштвених погледа и морала у односу на сексуалност, карактеристичне за западни свет шездесетих и седамдесетих година прошлог века. У то доба, наводи се даље, многи до тада игнорисани, прећуткивани или одбацивани облици сексуалности постали су прихваћени у друштву као нормални.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Краљ Милан хтео да прода Србију Аустрији

Међутим, неколико деценија пре овог планетарног покрета, српски комунисти, као људи посебног кова и авангардисти, почели су да заговарају и примењују слободну љубав. Заживела је идеја да би пробрани људи који мењају свет за добробит човечанства, требало да одржавају редовну сексуалну хигијену.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Србија између три царства

По Београду се, у другој половини тридесетих година, зуцкало о "састанцима" комуниста и скојеваца, који су занимљивији и узбудљивији од најбољих богаташких журки у граду. Млади комунисти, поготову на Универзитету, залагали су се за друштво у којем неће бити експлоатације радника, али и за живот без лажног морала, а то се, нормално, нарочито односило на слободну љубав.

- Ето тако, све на гомили?!

Осам година после Брионског пленума, 1974. године, још док је Тито био жив, Ранковић је историчару Вјенцеславу Глишићу рекао:

- Приметио сам да је у Партији, посебно на Универзитету, доста маха узела слободна љубав, и то под утицајем идеја Вилхелма Рајха. Питао сам Ђиласа како је дошло до тога да се у једној патријархално--грађанској средини прихвате те идеје. Одговорио је да су помоћу слободне љубави увлачили девојке у Партију. Обојица смо се заложили да се ова појава међу нашим члановима сузбије. Главни пропагатор ових идеја, студент Младен Патерностер, који је истовремено ишао са две девојке, извршио је самоубиство под неразјашњеним околностима.

А ко је био Младен Патерностер, чије су идеје о слободној љубави узбуркале конзервативни и Београд, али истовремено омогућиле да Комунистичка партија, која је била у илегали, добије огроман број симпатизера?

РОЂЕН је 23. децембра 1910. године у Тузли, у професорској породици. Отац му је био Виктор Патерностер, Словенац, који је предавао у мостарској, тузланској и бањалучкој гимназији, из које је Младен избачен због необузданог духа и комунистичког деловања. Матурирао је 1930. године у Државној реалној гимназији у Чачку, а потом уписао Правни факултет у Београду.

Активно је учествовао у свим студентским демонстрацијама, неустрашиво је јуришао на полицију и жандарме и агенте, а и сам је организовао протесте. Када је у "Лајпцишком процесу" осуђен Георгије Димитров, децембра 1933. године, заједно са десетак студената учествује у каменовању немачке амбасаде у Београду. За овај преступ кажњен је са месец дана затвора и протеривањем из Београда на годину дана.

Био је изузетан шахиста, а 1936. се окитио и титулом првака Београда. Међутим, био је и велики поборник идеја које су пласирали Вилхелм Рајх у књизи "Сексуална револуција", и Александра Колонтај после Октобарске револуције, која је тврдила да је секс иста врста потребе као и она за водом.

Те идеје наићи ће на погодно тло и у једној патријархално-грађанској средини каква је био Београд. Али, то се није допало новом партијском руководству. Младен Патерностер бива изложен општем бојкоту од свих комуниста и скојеваца. То је, наводно, био повод да изврши самоубиство. У сваком случају, у недељу, 28. марта 1937, Младен је трагично скончао, испавши, или искочивши, из воза код Раковице.

Колико су идеје несрећног Младена биле популарне, говори податак да је око 2.000 студената, радника, напредних књижевника и уметника прусуствовало његовом последњем испраћају.

Младен Патерностер

ПОКУШАЈИ Леке Ранковића и Милована Ђиласа да колико-толико зауставе овај налет уживања у љубави није много утицао на поједине истакнуте партијске раднике. Причало се да је Петар Стамболић у десетак градова и села имао по једну љубавницу, и то углавном учитељице. Мома Марковић је 1937. године добио ванбрачног сина са истакнутом партијском функционерком из Крагујевца, а пет година касније и ћерку са Вером Милетић, коју и дан-данас памти цела Србија. Била је то Мира Марковић, супруга Слободана Милошевића. Званично је признао ћерку тек када је она напунила 14 година.

Народни херој Милан Мијалковић Чича из Јагодине, инструктор Покрајинског комитета КП Србије, није присуствовао Петој земаљској конференцији КПЈ 1940. у Загребу зато што је био партијски кажњен пошто је истовремено живео са Цаном Бабовић и са удовицом Видом Милосављевић, мајком петоро деце. Вида је била мајка Љубинке Милосављевић, секретара ПК СКОЈ у Србији.

По партијским кулоарима се зуцкало да га је са списка учесника на загребачкој конференцији скинуо лично Јосип Броз из љубоморе, јер је он једно време био у интимној вези са Цаном Бабовић.

АЛЕКСАНДАР Ранковић ће у споменутом разговору са историчарем Глишићем рећи још и ово:

- Касније, у току Народноослободилачке борбе, Ђилас и ја били смо зачетници идеје о примењеној етици, по којој су комунисти људи посебног кова, са аскетским моралом и спремношћу на жртвовање. Посебно се водило рачуна о односу између мушкараца и жена. Са знањем Партије могла се имати само једна, макар и невенчана жена. Тако се понашао и Тито, јер је све време рата провео са Даворјанком Пауновић, која му је истовремено била и секретарица.

Александра Колонатај

Ваља овде напоменути да је Броз за све то време био у званичном браку са Хертом Хас, са којом је имао сина, а која је била заточена у јасеновачком логору.

И док су ратни партизански команданти и партијски функционери могли имати једну, па и невенчану жену, многи борци бивали су стрељани ако су били затечени у љубавном загрљају са неком другарицом. Тако је прошао и Миле Цветић у тренутку када је био "селектиран" за борца Првог пролетерског батаљона.

ХИПОКРИЗИЈА и "неморал" код партијских функционера наставиће се и после рата. У народу су пропагирали једно, позивали на обнову земље, обећавали светлу будућност, убеђивали да су скромност и узорност највеће врлине. А они су живели бахато, појединци чак и развратно.

Љубавних афера је било готово на сваком кораку и оне су, заправо, биле зачетак раздора у руководству Партије и државе. Једна од најтрагичнијих епизода која на најбољи начин илуструје атмосферу у врху државе је случај ратног генерала Љубодрага Ђурића, који је био и генерални секретар Титовог кабинета, а затим и Владе ФНРЈ.

Његова одисеја почиње кад су га Тито и Ранковић позвали на разговор и предочили му да је брат његове жене Славке Морић присталица Информбироа. Ђурић је био запрепашћен овим сазнањем. Уочивши његово запрепашћење, двојица челних људи били су неумољиви, питали су:

- Шта ти је важније, жена или Партија?

- Партија - рекао је несрећник и развео се од жене.

Оженио се потом други пут, али после само пет-шест месеци брака, нова супруга му је рекла да чека бебу, а да је отац детета Петар Стамболић!

Генерал Љубодраг Ђурић

ПРЕДРАТНЕ и поратне љубавне авантуре Петра Стамболића оставиће траг на односе између њега и Александра Ранковића. Због укупне атмосфере у врху државе, Лека, као организациони секретар Централног комитета СКЈ, формирао је комисију за неморал у којој су били Спасенија Цана Бабовић и Слободан Пенезић Крцун. Међу првима на тапету се нашао случај Петра Стамболића, поводом Ђурићеве жене. Званични закључци овог партијског тела никад нису саопштени, нити су доцније обелодањени записи са тих састанака, ако их је уопште било.

Остало је запамћено само Крцуново упозорење Ранковићу:

- Пера ти то никада неће заборавити!

И није! Стамболић ће бити најагилнији за смену Ранковића, чак је тражио и његово хапшење.