ДО Беле Воде, села код Крушевца, познатог по традицији клесарства и вајарства вест да је Петер Хандке, знаменити писац, добитник Нобелове награде за књижевност, стигла је "брзином муње". Мештане је новост обрадовала, али не и изненадила. Дочекујући екипу "Новости", поносно говоре: Хандке је у јулу 2015. године био у нашем селу, овде, крај Западне Мораве, награђен!

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Хандке после Нобела: Фантастично, да се не радују само због Ђоковића!

Што се Беловођана тиче, они су своје рекли четири године пре одлуке Шведске краљевске академије - Петеру Хандкеу уручена је награда "Цвет у камену", признање које се за изузетан допринос српској култури и уметности уручује на манифестацији "Беловодска розета". Углас нам поручују да су Хандкеу дали награду, јер је велики и писац и човек.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Петер Хандке угостио "Новости": Нисам спавао, телефон је стално звонио (ФОТО)

- То је била 40. по реду смотра у славу нашег камена и одлука је донесена једногласно - говори, за "Новости", књижевник Велибор Лазаревић из Беле Боде, члан комисије за доделу "розете". - Хандке је радо прихватио наш позив и сада кроз шалу говоримо да смо били "видовити". Откако се добитнику уручује "розета", симбол наше духовности и светиње, никада се није догодило да ту награду добије лош човек. Због неспорног стваралаштва, али и због свог несебичног хуманитарног рада и љубави према нашем народу, признање је отишло у руке аустријском писцу.

Дочек у крушевачком селу Бела Вода

Хандке је био одушевљен крушевачким крајем, па је боравак продужио на два дана. Осим што је обишао Белу Воду, посетио је и манастир Љубостињу, код Трстеника, интересовао се за историју средњовековне Србије, тражио да му се преведе Похвала кнезу Лазару коју је чувена Јефимија овде везла.

- Посебан дочек приређен је писцу у Цркви Свете Тројице, где су за њега звонила звона, а свештеник је одржао пригодну молитву - сећа се Лазаревић. - Великог писца, данас нобеловца, дочекали смо како знамо и умемо: погачом, сољу и ракијом. После је одржао и Књижевну школу за младе таленте и потписивао дела "Јуче на путу" и "Моравска ноћ".


Хандке није крио одушевљење

Беловођани сведоче да је Хандке свуда са собом носио свешчицу и уредно записивао неке изреке и занимљивости. Посетио је и Музеј клесарства и вајарства и потписао се у књигу утисака. У овом малом галеријском простору, код Месне заједнице, где су бројна сведочанства о традицији клесарског заната у Белој Води, поносно показују потпис нобеловца у књизи утисака.

Основна школа "Брана Павловић" из Коњуха, чије је подручно одељење у Белој Води постоји још од 1897. године, а сада може да се похвали како им је у клупе сео нобеловац. Током боравка у селу, дружио се се са ђацима и показало се да је одабрао праве учионице.

- Наши ученици често освајају награде на литерарним конкурсима, негују лепу реч, а у библиотеци је увек гужва - истиче, за "Новости", Мирјана Јанковић, педагог коњушке школе, коју похађа 220 ђака, а у Белој Води данас је њих 28.

Хандке очаран нашом традицијом

Недалеко од подручне школе је и црква, где су 2015. нобеловца дочекале девојчице обучене у народну ношњу. У порти цркве приређена је вечера. Говорио је свештеник Мирољуб Симеуновић, који је у време Хандкеове посете служио у Белој Води. Каже и да ће увек памтити књижевниково поштовање према нашој традицији. Крушевљани додају да неће заборавити ни добар дух свог драгог госта.

А баш тог 18. јула 2015. године када је Хандкеу уручено признање у амфитеатру Беле Воде, био је рођендан Софији, Хандкеовој супрузи. Домаћини су изненадили госпођу Хандке и поклонили јој сребрне минђуше - реплику средњовековног накита! Присећају се колико је била дирнута тим гестом.

- То што је нобеловац боравио негде, похвала је за сваку средину, а камоли за нашу, малу - говори нам Братислав Спасојевић, у то време један од домаћина у Месној заједници. - Толико је једноставан човек. Нисмо ни били свесни ко нам је дошао.


Петер Хандке

Нобеловца су дочекали и градски званичници, на посебном пријему у Градској управи Крушевца. Аустријски писац и хуманиста рекао је тада да гаји велика осећања према Србији:

"Једном сам рекао да је моје место међу трагичним народима и због тога имам толико осећања према Србији и њеном народу".

Чувена "розета" нашла се и рукама драгог госта

Како су "Новости" забележиле, нобеловац се посебно опростио и од мештана села где је награђен:

"Никада нећу заборавити децу и старије људе, вино које сам пробао овде и природу коју сам видео у Белој Води."

СЕЛО СА ПОТПИСОМ НОБЕЛОВЦА

ДА ли још неко српско село има потпис нобеловца, питају мештани и настављају:

- Да ли је ко год на свету руком исклесао украс од камена који нобеловац брижљиво чува? Нико, осим браће Живановић, треће генерације мајстора-клесара. За њих је израда розете дариване Хандкеу била дечја игра.

Мајстор Иван Живановић каже да такве мале розете израђују од пешчара, нашег познатог камена.

- Димензије су до 35 центиметара и требало нам је до три дана да је довршимо - каже мајстор Иван, који са братом Драганом наставља породичну традицију у камену.