Ракови дошли преко Мађарске, поједоше српску рибу: Годишње штета више милиона евра, има их у Дунаву, Сави, Тиси!

АМЕРИЧКИ ракови, који су у европске реке убачени пре више од једног века, како би надоместили убрзано нестајање домаће врсте, годишње поједу 150 тона икре и направе штету већу од 50 милиона евра. У нашим рекама рибе је све мање, и једино решење је потпуно изловљавање и физичко одстрањивање ракова. Многобројни рибари жале се на све слабији улов у Дунаву, Сави и Тиси, и истичу да је хитно потребно предузети нешто.

Величина orconectes limosus-a, како гласи латински назив за ову врсту рака, јесте од 10 до 15 центиметара, а примерци могу бити тешки и до 300 грама. Они су из економских разлога уношени у европске реке, али се на крају испоставило да је реч о агресивној и зараженој врсти.

- Они претежно настањују источни део Северне Америке, а првих сто примерака појавило се у Европи, тачније у месту Дебно у Пољској, давне 1890. године. Немци су их донели да би надоместили брзо нестајање домаћег рака, који је био погођен кугом. Затим је 1959. године 9.500 америчких ракова убачено на три локалитета у близини Будимпеште, и од тада почиње њихово ширење по рекама у окружењу - прича, за "Новости", Иво Караман, биолог и професор на Природно-математичком факултету у Новом Саду.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Пецароши спасли воде и рибљи фонд

ПРВИ примерци ове врсте код нас су се појавили 2002. године, у близини Апатина, и 2003, у Дунаву код Новог Сада.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - МРЕСТ СКОБАЉА: „Прокључала“ река Рибница у Краљеву (ФОТО)

- Тада су нам колеге донеле неколико америчких ракова, а један биолог из Јапана и ја смо објавили прве радове о овој врсти, 2004. године. Данас је ова водена животиња готово довела до истребљења домаћих врста, племенитог и дунавског рака - објашњава наш саговорник.

Ненад Пешут

Како каже Караман, рак који је стигао са северноамеричког континента својом величином не одговара овдашњим врстама, а уз то прави велику штету:

- Он је отпоран на болест ракова, док наши зглавкари нису. То је гљивично обољење које они преносе на племените и дунавске ракове. Хране се разним биљкама, али једу и све врсте рибе. Уколико би се проширили и у потоке, то би била још већа катастрофа.

ПРЕДСЕДНИК Удружења "Речни ракови" Ненад Пешут, за наш лист, појашњава да су добили писма подршке од неколико највећих институција у Европи које се баве проучавањем и заштитом река, као што су аустријски ИЦПДР и италијански ИСПРА.

- Према њиховим подацима, штета коју амерички ракови нанесу дунавском сливу у Европи процењује се на више од 50 милиона евра годишње, док је у Србији она неколико милиона евра. Бавимо се овим проблемом непуне две године, и надам се да ће држава стати иза овог пројекта - истиче Пешут.

Иако имају начелну подршку Министарства за заштиту животне средине и надлежних институција, конкретни кораци још нису направљени. У Србији не постоји правна регулатива која се односи на овај проблем, иако је све земље окружења имају.

- Један од наших захтева је да се донесе регулатива на основу које бисмо ми узгајали домаће речне ракове и касније их пуштали у реке уместо америчких, који би требало да буду истребљени. То је једино решење - наглашава Пешут.

Риболовци се ангажују да смање број агресивних ракова

ИХТИОЛОГ Александар Хегедиш, са Института за мултидисциплинарна истраживања, мисли супротно, и каже да је штета која се помиње - нереална.

- Радимо сваке године истраживања о уловима риболоваца у Тиси, Дунаву и Сави. Како су сви листом истакли, ова година је, што се улова тиче, била добра. Према мом мишљењу, бројке које се помињу су нереалне, мада је могуће да постоји проблем. Ми овде нисмо радили никаква истраживања на ту тему и не баратамо релевантним подацима - тврди Хегедиш.

ДУНАВ БОГАТ

У Дунаву тренутно постоји 60 различитих врста риба, док их је у српским рекама близу 100. Од тога је 20 врста белих, које лове спортски риболовци. Остале, које се користе за исхрану, лове се мрежама, а то су смуђ, сом, шаран, толстолобик, бабушка...

МАЂАРСКА

ЗА 24 сата могуће је у једном кавезу ухватити и до сто америчких ракова, чиме су се риболовци у Србији бавили више од шест месеци. Ови ракови у току дана поједу и до 30 грама рибе, а посебно су распрострањени у Мађарској, чије институције годинама покушавају да реше тај проблем.