Лесковац – Иако тачан податак никада није утврђен, процењује се да је Лесковац у једном дану, 6. септембра 1944. године, остао без најмање 2.000 становника. Пре 75 година на град је из авиона савезничке алијансе бачено 69 тона „тепих бомби“ које су направиле пустош. У 12 часова зачуле су се сирене, а бомбе, из 28 савезничких бомбардера у пратњи 20 ловаца, су почеле да падају на град осамнаест минута касније. Порушено је око 1.800 објеката, а међу њима и бројни симболи Лесковца који је пре Другог светског рата био један од најразвијенијих у некадашњој Југославији.

У „савезничком бомбардовању“, координисаним са Народно ослободилачким покретом, уништен је комплетан центар града са 84 најлепших и највећих објеката и тако је заувек нестала и архитектура каквом су могли да се похвале ретки градови у Србији.

- Ми смо кроз истраживање дошли до 819 имена настрадалих Лесковчана, а најстрашније је то да је половину чинила младост Лесковца, од новорођенчади до оних не старијих од 30 година. После бомбардовања Лесковац није личио на себе јер је остао без репрезентативних објеката попут прелепе зграде Гимназије, Хотела „Костић“, Пољопривредне школе... – истиче историчар Верољуб Трајковић и додаје да се у послератној Југославији о овом догађају дуго ћутало.



Порушени Хотел Костић - фото архива Народног музеја у Лесковцу

Трагедија је деценијама била у сенци историјских књига које говоре о подвизима партизанског покрета на југу Србије и врло често је била игнорисана или помињана са тек неколико реченица. Међутим, у књизи „Савезничко бомбардовање Лесковца 1944. године – студија и документи“ наш саговорник и др Момчило Павловић, садашњи директор Института за савремену историју у Београду, су навели да је град на Ветерници страдао уз знање и одобрење врха Комунистичке партије Југославије и тако, пре 25 година када је књига угледала светлост дана, открили разлог вишедеценијског ћутања. Занимљиво је и то да се бомбардовање догодило на дан када се велики број Лесковчана окупио у центру града како би прославио рођендан краља Петра II.

Лесковац је сравњен са земљом у операцији „Недеља пацова“ чији је циљ био да се спречи повлачење Немаца из Грчке. Савезници и партизани су непосредно пред операцију имали сазнања да је у њему наводно 15.000 Бугара и 5.000 Немаца. Међутим, Лесковац је највероватније био „небрањени град“, а њему је у тренутку бомбардовања било тек неколико стотина Немаца, док су Бугари, повлачећи се, у том тренутку већ стигли до Пирота.

После бомбардовања - архива Народног музеја у Лесковцу

- Нема поузданих података о броју непријатељских војника, али је чињеница да је Лесковац био изузетак у односу на друге градове по томе што је намерно бомбардовано уже градско језгро, па су цивилне жртве биле неизбежне. Одговорност за то лежи на руководству партизанског покрета, а посебно на Кочи Поповићу који је тражио бомбардовање и то не посебних циљева у граду, као у претходним захтевима, него града Лесковца уопште – закључује Трајковић.

Прочитајте још: Обележено 75 година савезничког бомбардовања Београда

Савезници су Лесковац први пут бомбардовали 5. априла 1944. године, затим и неколико пута крајем јула, али је 6. септембра бомбародован најбезобзирније, веома разорно и сурово, као ни један други град. Овај догађај је лесковачки Народни музеј својевремено обележио великом изложбом чији је аутор историчарка Мира Ниношевић као и великим научним скупом.


Верољуб Трајковић, историчар Народни музеј – Фото: И. Митић


СЕЋАЊА

Најемотивнији делови Павловићеве и Трајковићеве књиге су сећања Лесковчана на ужас који су преживели. Они су причали да је велики број грађана био заплашен и потиштен, а да су многи били у црнини и жалости јер су изгубили највољеније. Само неколико дана после ослобођења на Светолијском гробљу је, по црквеним правилима, одржан масовни четрдесетодневни помен, а са узвишења изнад града чуо се плач, нарицање и лелек какав се не памти до данашњих дана.

ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА

Годишњица великог страдања Лесковца је и ове године обележена скупом на коме је минутом ћутања и полагањем венаца одата пошта невиним жртвама бомбардовања. Венце су положиле делегације локалне самоуправе, Министарства одбране и Војске Србије као и неколико борачких организаицја и удружења које негују традицију ослободилачких ратова. Интонирана је и химна, а на спомен чесми подигнутој у знак сећања на све страдале остала је и једна упаљена свећа.