Великог српског добротвора је убила прејака реч

ВЕЛИКОГ пријатеља и доброчинитеља Срба у Великом рату, Швајцараца Рудолфа Арчибалда Рајса, на данашњи дан пре 90 година, убила је претешка реч. Изговорио ју је Србин, бивши министар Милан Капетановић, бегунац од рата и данашњим речником - тајкун, који је становао у раскошној вили на Топчидерском брду, изнад кућице у подножју коју је Рајс назвао "вила Добро поље", по бојишту на коме је српска војска извојевала легендарну победу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Помен Арчибалду Рајсу

Богати комшија је непрестано узнемиравао скромног добротвора, који је због Срба ризиковао живот на фронту, прошао Проклетије у албанској голготи, одрекао се нације, богатства и каријере међународног стручањака за форензику. Рајс је само тражио да силеџија престане да тера запреге са грађом преко његовог имања, а екс-министар је бахато одбрусио: "Ово је, бре, моја земља Швабо, иди одакле си дошао". Постоје сведочанства и да је потом ударио човека, који је први светској јавности, по цену личне дискредитације и прогона, открио злочине Аустроугара над српским цивилима у Великом рату.

Та увреда била је последња кап у препуној чаши понижења. Дословно. Рајс је умро пола сата касније од мождане капи. У његовој богатој документацији, крунском доказу о злочинима "културне" црно-жуте монархије над "примитивним" Србима, пронађен је тестамент са Рајсовом последњом жељом да му срце буде сахрањено на Кајмакчалану, месту страдања, победе и славе васкрсле српске војске у Великом рату.

Пронађен је и други, политички тестамент, под именом "Чујте Срби, чувајте се себе", последња непроцењива услуга коју је постхумно учинио Србији. Ову савршену форензичку анализу српског народа дуго је скривала егоистична, неродољубива, послератна профитерска "елита", на коју је Рајс пророчки упозоравао као на највећу опасност.

Тај документ писан је 1928. када је Рајс, велики српски пријатељ, спречен из политичких разлога да организује обележавање десетогодишњице победе српске војске у Великом рату. Долазили су нови ратови, у којима су побеђиване нове војске, мењала се друштвена и државна уређења, али се као победник у миру увек наметао исти тип профитерске "елите", на коју је Рајс упозоравао, без обзира на политички предзнак. Зато је његова књига "Чујте Срби, чувајте се себе" данас једна од напопуларнијих у српском народу.

Овај племенити Швајцарац рођен је као Немац, 8. јула 1875. у немачкој покрајини Баден, у имућној многочланој породици. Његова браћа су се посветила војничком позиву, али не и Рудолф, који је имао урођену срчану ману. За време рата он је претпоставио борбу за правду и истину и свом пореклу и слабом здрављу. Док су његова браћа ратовала у немачкој војсци, он је био у српској, али не са пушком. Његово оружје било је много јаче: огромно знање и углед водећег форензичара Европе. Рајс је нанео тежак пораз Централним силама када је свету предочио непорециве доказе о масовним ратним злочинима аустроугарске војске и кршењу међународних конвенција, на научним скуповима и као дописник за три угледна европска листа.

Рајс је непрестано боравио на првим линијама фронта у Србији сакупљајући форензичке доказе о зверствима Аустроугара, а 1915. је са српском војском прошао албанску голготу. Од 1916. до 1918. је као "друг величанствених ратника Шумадије, Дунава, Мораве, Тимока и Вардара" живео са српским војницима на Крфу, Солунском фронту и Кајмакчалану.

Споменик у Топчидеру

После рата учествовао је на мировним преговорима у Паризу, јер без његових сведочанства и доказа Србија није могла да избори ратну одштету. Искусни научник и криминолог, са контактима у највишим круговима, оставио је и веома важно сведочанство о позадини избијања Великог рата.

Он је одмах после Сарајевског атентата уочио дубљу и опаснију позадину овог догађаја. Схватио је да ће он бити искоришћен као повод за рат против мале и балканским ратовима исцрпљене Србије, у ком је Беч рачунао на сигурну победу, значајну на унутрашњополитичком плану.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Обележена годишњица смрти Арчибалда Рајса

- Неколико месеци пре Сарајевског атентата, аустроугарски конзул у Лозани, тада богат хотелијер, агент шпијунаже за време рата, казао ми је једне вечери: "Пазите, код нас се у Аустрији више не може. Свет је нервозан, незадовољан, унижен. Једино један победнички рат може нас извући из овог стања. С друге стране, исто се тако осећало да се Немци спремају у потаји. Заиста, сазнало се да су немачки конзули, нарочито у Јужној Америци, добили наређење да наведу своје земљаке да врате у Немачку своје улоге које су имали у страним банкама. Такође се сазнало да конзули, нарочито онај у Лозани, позивају резервисте у иностранству и деле им, у запечаћеној коверти, наредбе за кретање са назначењем зборног места у случају објаве рата - оставио је драгоцено сведочанство Рајс у својој књизи, ратном дневнику, "Шта сам видео и проживео у великим данима".

Ревизионистима историје, који су и век касније покушавали да окриве Србију за Велики рат, Рајсова књига је била кост у грлу.

Рајсова кућа

ОТАЦ ФОРЕНЗИКЕ

РАЈС је студирао хемију на швајцарском Универзитету у Лозани, где је стекао звање доктора наука и постао прво асистент, а 1906. и професор. Његов углед у научном свету је вртоглаво растао, а 1909. је остварио свој велики циљ, оснивање Института за техничку полицију са лабораторијом. Рајс је практично утемељивач форензике као науке. Предавао је у Аустрији, Холандији, Белгији, Бразилу и Русији, а са српском војском имао је први сурет у балканским ратовима.

ЕЛИМИНИСАЛА ГА "ЕЛИТА"

ВЕЛИКИ Швајцарац је после рата оставио професорско место на Универзитету у Лозани и дошао у Београд да створи форензичку лабораторију. Тада су почела горка разочарања, јер су га са посла и из јавности елиминисали исти људи из "елите", на челу са Николом Пашићем, који су га молили за услуге Србији, које је он у рату несебично давао.