Марија дању надничи, па уз свећу учи да буде лекар

Чим сване, око пет, Марија Радисављевић (16) из Доњег Видова код Параћина, устаје и спрема се у надницу. Са својим оцем Славишом раном зором већ је на путу за њиву. Паузу праве тек кад сунце запече, а по 12 сати зарађују хлеб свој насушни. Увече се Марија враћа кући коју је још деда њеног оца направио. Без обзира на то што је каратаван већ почео да се руши, а малтер опада, Марија још неколико сати проводи уз свећу, читајући књиге. Уз њих ова девојчица са разоружавајућим осмехом бежи из стварности и сања о лепшем животу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Брига о цвећу баш уживање

Струја и књиге прво су што је Марија пожелела када је Дуца Станковић, оснивач Удружења за помоћ болесној и незбринутој деци "Параћин - мали град велико срце", замолио да сачини списак најпотребнијих ствари. А најпотребније је буквално све: одећа, постељина, храна, купатило, вода, струја... Затим намештај, јер је постојећем већ одавно место на сметлишту. Кућа, склона паду, вапи за комплетним реновирањем, а о столарији сувишно је и говорити, ако се не направи нови кров.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Засавица проглашена специјалним резерватом природе

- Током године, док траје школа, а завршила сам први разред Технолошке школе, фармацеутски смер, путујем свакодневно у Параћин. На срећу, имам бесплатну месечну карту коју Општина даје за одличне ученике. Волим књижевност, па сам на "Књижевној олимпијади" била прва на општинском и окружном такмичењу. На републичком, награда ми је измакла за два поена, али не жалим. А после средње, уписаћу медицину - каже у даху ова препаметна девојчица бистрих очију на којој немаштина није оставила трага.

Нема ни пуних 16, а бреме живота притиска је свом снагом. У првом разреду имала је осамнаест предмета. Каже да јој је најтеже да учи зими јер је дан прекратак, а већ годину су без струје због дуга.

- Само лети не читам под свећом, јер је тада дан дужи. Нема школе, али кад дођем из њиве опет читам. То је други свет о коме маштам, а знам да ме само школа и знање могу спасти сиромаштва. Зими је лоше и јер смо сви у једној соби, у којој бака ложи шпорет.

Уз читање у мраку, купање у зимском периоду друга је најтежа ствар за Марију. Баба и отац шетају док она у соби обавља личну хигијену. Купатило је, засад, недостижан сан. Иначе, нико у школи није знао да она има било каквих проблема, осим једне другарице из истог села.

- Велики сам оптимиста и нико ме никад није видео да плачем - инсистира Марија.

Ова породица дугује за електричну енергију 80.000 динара, а како се бројило још води на деду, први задатак хуманитарног удружења је да им сијалица засветли. Радисављевићи су без икаквих прихода, нису успели да остваре чак ни социјалну помоћ, а немају сопствено имање да би живели од пољопривреде.

- Зими се задужимо, лети одужимо - објаснила је једноставно бака Вера.

- За катастрофалне услове ове девојчице сазнали смо од њене комшинице, након неколико узалудних покушаја да за ову породицу у Доњем Видову сама обезбеди помоћ. Успели смо да само за један дан обезбедимо ПВЦ столарију, комплетан намештај, јавили су се мајстори који ће кућу бесплатно да реновирају, а ми да набавимо материјал. Власник књижаре поклониће Марији уџбенике, а једна жена слаће јој сваког месеца по 50 евра. На рачун удружења стигле су и прве уплате. Новац је неопходан највише да се плате дугови за струју и обезбеди прикључак - истиче Дуца Станковић, иницијатор акције.

РАЧУН ЗА ПОМОЋ

Акцији параћинског удружења придружило се и УГ "Огњиште" из Панчева, које такође за Радисављевиће прикупља новац. Донатори средства могу уплатити на рачун УГ "Параћин - мали град велико срце": 205-0000000265615-98.