Шапчанин у трци за Нобела

ПРОФЕСОР др Марко Тодоровић, који је годинама радио на вишим школама за хемију и технологију у Шапцу, и један од утемељивача Универзитета у Источном Сарајеву, потврдио је, за "Новости", да су његове колеге и пријатељи из Русије по други пут одлучили да га номинују за Нобелову награду за област хемије. Овог пута, колеге са чувеног московског Универзитета Ломоносов кандидују га за механизам који сведочи како настају биотоксини, опасна сметња животу савременог човека, с обзиром на то да једна њихова доза садржи чак 14 милиона токсичних група, као и за више од 300 патената из области екологије.

Овај пензионисани, али ментално и физички и даље крепки професор, написао је и монографију "Биотоксини, тихо умирање", указујући на њихову опасност, али и на маханизам како они настају и како им се ваља супротставити, у име заштите здравља и људи и читаве планете.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: БЕЗ ПОДРШКЕ: Саветник НАСА за слетање на Месец поднео оставку

Утврдити механизам и реакције, који доводе до стварања опасних биотоксина, није било ни лако ни једноставно. Неки утицајни професори из Америке су се чудили "како то тамо неко, у некој земљи на крају света долази до тако важних открића, а не, рецимо, они".

- Руски професори, захваљујући којима сам добио и највише признање ломоносовог универзитета, били су недавно моји гости и позвали су ме да поново одржим предавање у Москви - прича нам професор Тодоровић. - Да би номинација била комплетна, потребно је да је ја прихватим и да је подржи Српска академија иновационих наука, на чијем сам, сада, челу и која ће, по свему, бити академија у правом смислу те речи. Пре две године, такође, предложили су ме професори са Ломоносова, али нисам прошао, мада нисам ни гајио превише наде, јер, како да кажем, чини ми се да ту има и политике.

Биотоксини опасна сметња и човеку и природи / Фото Н. Скендерија

Угледни професор и научник највише времена проводи у родном селу Трбушац, смештеном крај пута Шабац-Обреновац. Ту је направио и лабораторију у којој ради углавном ноћу. Дању, као и сваки српски домаћин, са супругом ради у башти и воћњаку. Хемију има у малом прсту, у читавом крају познат је као честит и племенит човек, омиљен од генерација својих ученика и студената на обе обале Дрине. У Источном Сарајеву предавао је на Економском, Пољопривредном и Технолошком факултету.

Професор др Марко Тодоровић, први пут је номинован за "Нобела" 2016. године, јер је успео да Мендељејев периодни систем подели на само четири дела због бољег и лакшег разумевања".

Приметио је да је проблем методика хемије, па је желео да "ову лепу науку боље разумеју". Методика хемије је, каже, стварала отпор, и међу студентима и ђацима, "који нису волели овај предмет, иако је реч о науци која највише утиче на продубљавање свести код човека".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Научници доказали: Тутанкамонов накит је „ванземаљског“ порекла

- Покушао сам да на један савремен начин трансформишем Мендељејев систем и то ми је пошло за руком, па сам, већ 1998. године, урадио прву верзију која се своди на четири групе, и уз лако читање електронске конфигурације - објашњава нам проф. др Тодоровић. - За разлику од Мендељејева, који је за основу узимао атомску масу, ја сам узимао електронску конфигурацију елемената или атома у непобуђеном стању и, на основу тога, сам их лепо сложио у четири групе. Када је нови методолошки приступ приказан у свету, почели су да стижу позиви са свих страна. Најпре сам био гост бразилских универзитета, а онда и широм света. Бразилцима сам поклонио прву верзију моје поделе периодног система, а убрзо сам урадио другу и све је ишло боље за ову дивну науку каква је хемија.

ХРАМ НАУКЕ КАО ЗАДУЖБИНА

ТОДОРОВИЋЕВ сан је да на свом имању изгради храм науке, где би долазили млади стручњаци из свих области и унапређивали своја знања.

- То ће бити моја задужбина и моја заоставштина онима који желе да се баве науком - каже Тодоровић. - Желим да објавим још књига и научних радова и откријем још нешто из области хемије.