СЕЋАЊЕ НА ЈУНАКА СА КОШАРА: Предраг Леовац у последњи јуриш кренуо са тешком раном

ПЉЕВЉА – Породица, пријатељи, родбина и чланови Културног центра „Предраг Леовац“ у недељу су посетили гроб бесмртног јунака са Кошара.

Парастос, поводом 20 година од погибије потпоручника Војске Југославије Предрага Пеђе Леовца, вршио свештеник Српске православне цркве, Никола Олић.

Прочитајте још:Живим да обиђем хумке моја три сина

- Пеђа, заједно са свим подвизима српске историје чини оно што се зове Видовданска етика, чије гесло је изречено на уста непознатог нам народног песника: "Земаљско је за малена царство, а Небеско ув'јек и дов'јека". Дакле, Пеђа, првенствено, треба да нас учи како морамо да живимо, а наш однос према светим и светлим подвизима српске историје је израз нашег моралног самоопределења, онога што ми уистину јесмо-казао је Александар Тошић, представник Културног центра који је назван по имену овог јунака.
У сукобима са агресором, у рејону карауле Кошаре, покушавајући да се врати гранични камен, Ц-4, са којег је била потиснута ВЈ, 14. априла, на само неколико корака којим би извршио постављени му задатак, Леовац бива смртно погођен снајпером. Метак му је завршио у врату, прекинувши ланчић са крстом. Његови саборци су га на шаторском крилу донели до карауле, а преминуо је на путу према Ђаковици.

НАЈБОЉИ МЕЂУ НАЈБОЉИМА

Командант 53. Граничног батаљона, раније је говорио је о јунаштву и рањавању Пеђе Леовца:

-Сви заслужују да буду споменути, а ја бих истакао потпоручника Предрага Пеђу Леовца. Негде (октобра)1998, он је у току извршења задатка ушао у минско поље, које је било постављено, опет са територије Албаније и био је теже рањен. Гелер га је погодио и скроз му поломио део вилице. Када сам ја дошао на лице места, нашао сам крвави папир, који су ми дали војници. На папиру је био нацртан распоред осталих мина, он је мени оставио поруку, са распоредом мина, где је његова остала пушка са поруком, да то разминирамо, да не би још неко страдао…Када се вратио, на Косово, после рањавања ушао у то минско поље и узео своју пушку и одмах тражио да иде на прву линију међу своје војнике - казао је тада пуковник Душко Шљиванчанин.