ЧИКА ВЛАДА ПО 139 ПУТ НА ПОЛУМАРАТОНУ: Трчи и са пејсмејкером!

АПРИЛСКИ Београдски маратон биће прилика да Влада Стевановић, општепознат у тркачком свету као чика Влада, геолог у пензији, по 139 пут истрчи полумаратон. Овај осамдесетпетогодишњак слави равно три деценије трчања и верује да ће на стази остати још најмање пет-шест година.

И даље истрчи по неколико километара сваког другог дана, а дневно по неколико пута пређе тачно сто степеника до свог стана, колико има његова стара зграда без лифта, на београдском Врачару. Уз све то, од 2014. чика Влада има пејсмејкер и спондилозу.

- ИМАО сам 55 година када се одржавао Други београдски маратон. Седео сам са супругом и гледао укључење са лица места, око 9.30, када се на екрану појавила такмичарка стара 76 година. Репортер је пита: “Хоћете ли моћи да истрчите?”, а она каже: “Идем, па макар ме носили!” Помислио сам - кад може она, што не бих могао и ја?! Скочио сам, узео патике и пошао да истрчим Трку задовољства. Никада се пре тога нисам бавио никаквим спортом. Тад сам потрчао са масом, допало ми се и, ето, тако то траје већ 30 година - прича чика Влада.

У почетку је тренирао сам, да би се тек после две-три године прикључио клубу “Ветеран”. Трчао је по Хајд парку, Ташмајдану, Калемегдану, на Партизановом стадиону... Упознао је многе тркаче, и аматере и професионалце. За Балканске игре и трку ветерана на 1.500 метара савете му је давао чувени Фрањо Михалић, ког је срео на стадиону.

ПРВИ полумаратон трчао је у Сомбору, само годину дана пошто је почео спортску аматерску каријеру. Претходног дана вратио се са Златибора. У Војводини је тог јутра падала киша, била је велика запара. Висинска разлика, време, стаза од 25 уместо 21 километра - све је то утицало на то да се чика Влада онесвести на двадесетом километру.

- Чуо сам око себе гласове: “Овај је готов!”... Помислио сам: “Е па нисам!” У мени се пробудио инат и некако сам се натерао да почнем дубље да дишем. Убрзо је стигла Хитна помоћ. То ме није поколебало и наставио сам да трчим - прича овај ветеран.

У животу се онесвестио још само једном - прошле године на Костолачком полумаратону, на петнаестом километру.

- Јурио сам што бољи резултат. На узбрдици ми се мало завртело у глави. Пошто су близу била амбулантна кола, руком сам махнуо да приђу. Хтео сам да се ослоним о њих и тако изгурам узбрдицу. Међутим, како су пришла, само сам пао поред. Добио сам медаљу и пехар, иако нисам завршио трку, и сигурно ћу и догодине ићи у Костолац - признаје наш саговорник.

Стевановић редовни учесник Београдског маратона

ЗА ове три деценије истрчао је 422 трке до 15 километара, 37 триатлона, 15 маратона, 29 ултрамаратона до 100 километара, 14 трка уз степенице... Први неофицијелни маратон трчао је 1993. године на Кошутњаку, а први званични наредне године у Новом Саду. Са маратонима је престао пре 15 година. Те 1993. је истрчао и свој први ултрамаратон од 12 сати, у Суботици. За то време прешао је 100 километара. Трчао је и брдско-планинске трке, а кад су их забранили за старије од 80, прешао је на планинске походе. Као посебно тешка остала му је у сећању Слејв трка, коју су Чеси организовали код нас, на Авали, с препрекама (конопцима, узбрдицама, низбрдицама).

ПРОЧИТАЈТЕ И: ПОЛУМАРАТОН У КРУШЕВЦУ: Ове године трчи и градоначелница

Ипак, најзначајнија надметања била су му Светско првенство за планинска трчања у Загребу, 2009. године, када је освојио треће место у категорији, и Европско првенство у Италији, 2002. године, у стипл чезу (трка с препрекама), где је такође био трећи у Европи, у својој категорији.

- Никада ми на трци није пало на памет да одустанем, ма како било тешко. Дешавало се да током маратона морам да ходам, али никад нисам корачао на тркама испод 42 километра. Некада сам полумаратон трчао за сат и 43 минута, данас ми треба три сата и 15 минута. На већини трка је лимит три сата, па и не региструју да сам прошао кроз циљ, али ја себи те трке бележим и идем даље - каже чика Влада.

ОСИМ њега, ниједан други тркач-ветеран не трчи разноврсна такмичења. Питамо га да ли је најстарији. Каже да има колегу од 90, али он више не иде на стазе дуже од 10 километара. На полумаратону, у Истанбулу, пре неког времена, трчала је и једна Словенка старија од 80, а на Балканским играма нађе се и понеки његов исписник.

- Људи ме на улици, када вежбам, поздрављају, бодре, смешкају се. Посебно ме радује кад ме храбре тркачи: “Хајде, напред!” Током трке у Апатину, такмичарка из Пожаревца ми је пришла и у пролазу ме пољубила. У Сплиту су ме недавно дочекали одушевљено. Био сам убедљиво најстарији. Интервјуисали су ме за “Слободну Далмацију”, а новинари су ме чекали и на циљу. Тешка трка, јак ветар, баш сам се уморио. Морао сам да седнем да бих могао да им дам изјаву. Ипак, најлепши дочек доживео сам прошле године у Бањалуци. Изабрали су ме за промотера тог полумаратона.

У 81. ГОДИНИ НА ОЛИМП

КАДА су му уградили пејсмејкер, једна сестра је питала доктора који га је оперисао: “Јел’ сме овај да трчи?” “Ма, може и на Монт Еверест да се пење,” узвратио је хирург. Већ следеће године, чика Влада је одлучио да послуша савет и освоји један планински врх. Није, додуше, ишао на Монт Еверест, али се, у својој 81. години, попео на Олимп!