Сећања на 2.443 јунака из Жупе

Софија Бабовић

10. 02. 2019. у 15:28

Сећања на 2.443 јунака из Жупе

Јунаци великог рата из Жупе/ Фото Архива аутора

Исповести учесника Првог светског рата из александровачког краја међу корицама дела историчара Ивана Брборића. Велики допринос дали потомци ратника, који су сачували документа, фотографије...

ДРАЖИ Ивковићу из Александровца мајка је на поласку у рат 1914. године ушила златник у шињел. У Пећи је за тај златник добио три килограма пиринча. Како је испричао свом сину Зорану, повлачење преко целе Албаније преживео је тако што је грицкао зрно по зрно. Ивковић је био један од јунака Жупе који је преживео голготу Првог светског рата. Њих 962 се никада није вратило кућама.

О преживелима, настрадалима, знаним и незнаним јунацима, говори управо објављено истраживање историчара Ивана Брборића - "Жупа и Жупљани у Првом светском рату". Изузетно вредна књига прати живот Жупљана мобилисаних углавном у 12. пешадијски пук "Цар Лазар", њихове ратне муке и победе, као и живот у поробљеној Жупи.

- Прикупљање материјала и теренски рад започети су 2014. године, истраживања су обављена и у Војном архиву, Архиву Србије, Историјском архиву Крушевац, а можда најзначајнији материјал сакупљен је у домовима потомака ратника: документа, фотографије, ордење, личне ствари и непроцењива сачувана сећања - предочава, за "Новости", историчар Иван Брборић. - Ратни дневници Милутина Дреновца из Жупске Суботице и Владана Милића из Стубла били су драгоцени за изучавање, које је почело од врло важног списка учесника рата које је раније прикупио хроничар Милорад Сијић. Забележено је нових 300 имена и тако се дошло до невероватне бројке од 2.443 учесника Великог рата.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Српски јунаци у шпилу карата

ОВА бројка, верује Брборић, није коначна. Сматра да му недостаје од 100 до 200 имена, а само се у последњих десетак дана јавило неколико потомака учесника рата.

- Сада је прикупљено близу 100 фотографија и докумената из тог периода, и већина се први пут објављује - напомиње Брборић, аутор монографије чији је рецензент др Драгомир Бонџић, виши научни сарадник Института за савремену историју. - Прича о данима окупације и животу оних који су остали на својим огњиштима заслужује посебну пажњу. Било је сталне пресије, али и различитих видова отпора.

Историчар Иван Брборић / Фото С.Бабовић



Приликом прославе рођендана Фрање Јосифа 18. августа 1916. године, на тргу у Александровцу постављена је свечана бина на којој је требало да се одржи прослава. У току ноћи, александровачки дечаци су запалили бину, што је изазвало бес команданта места Јуранића, па је наредио да се осумњичени обесе за ноге са главама окренутим надоле и у том положају држе до граница издржљивости.

Добросав М. Минић / Велики рат / Фото Архива аутора


- На срећу, сви дечаци су преживели ову тортуру - открива наш саговорник. - Међу кажњенима је био и Милисав Живадиновић Шиља, чије је сведочење о овом догађају остало забележено.

ДРАМАТИЧНЕ приче старих ратника су најпотресније. Војник Радомир Петровић (1890-1982), из Велике Врбнице, записао је сећања на евакуацију српске војске бродовима на Крф.


Гробови јунака Жупе


- Дадоше нам појасеве за спасавање, наредише да се спасавамо ако се торпедује брод, али ја сам одбио наређење и нисам хтео на палубу - присећао се војник Петровић. - Казао сам: Нисам рођен поред Саве и Дунава, него испод Жељина. Ја не умем да пливам. Ако баш потонем са бродом, такву ми гробницу не би направио ни мој отац Крсман!


РАТНИКА СПАСАО КАШАЉ

КЊИГА доноси причу Новака Бурмаза, старог ратника, родом из села Гоч, који је последње године живота провео код кћери у Плешу. Имао је свега 27 килограма када је на Крфу схватио да га француски болничари припремају за бацање на гомилу лешева. Био је жив, али није могао да се помакне. Последњим атомима снаге успео је да се накашље! Чули су га болничари и вратили у болницу. Опоравио се, учествовао у пробоју Солунског фронта и доживео дубоку старост.

Смиљко Кљајић и Богдан Бонџић


СТРАНЦИ

МЕЂУ невероватним причама странаца који су се задесили у Жупи је и она Милана Растислава Штефаника, француског пилота, првог министра одбране Чехословачке и идејног творца модерне Словачке, који је принудно слетео авионом у Александровац 1915. Забележено је и да је амерички новинар, а касније високи дипломата САД, Фортијер Џонс неколико дана био у жупском крају приликом повлачења са српском војском, о чему је писао у "Њујорк тајмсу" 1916. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације