ВОЈВОЂАНСКЕ ПРИЧЕ: Намигуша у камену

СТЕНЕ на Вршачким планинама имају безброј скривених лица која могу да спознају само маштовити посматрачи оштрог ока. На нека од њих за “Приче из Војводине” указује љубитељ природе и мистике, вршачки библиотекар Фодор Тамаш, који се овим феноменом бави већ пола деценије.

Шетајући веома посећеном “Стазом здравља”, најпре се у близини клуба “Изазов” наилази на стену која јасно приказује мушки лик. Истина, тешко би то приметили шетачи, да Тамаш не показује дефинисане очне дупље, нос, јагодице и уста. У оближњим стенама препознао је и ликове успаваног пса, голуба, рибље главе и Индијанца, а постоје и намигуша, мргуд, краљ, горила, летећи тањир...

- Сви ти обриси не могу се видети изблиза, већ само издаље и под одређеним углом. У томе и јесте чар, јер сваки пут може да нам се у истој стени укаже нека друга појава. Све је у оку посматрача - објашњава Тамаш.

На овакав начин посматрања природе, који се зове пареидолија, подстакла је Фодора фотографија из периода између два светска рата на којој је приказана пет метара висока стена “Турска глава”, која се налази на истоименом брду.

- Профил са израженим носем и чалмом на глави, који наводно представља озлоглашеног турског агу, асоцирао ме је на моаи, камене фигуре са Ускршњег острва, које представљају велику светску мистерију. Иако је мало вероватно да су оне историјски повезане, био сам очаран што тако нешто постоји и код нас, па сам кренуо да истражујем. Од тада, моје шетње по брегу имају потпуно другачију димензију - истиче Тамаш.

Облик уснулог пса

Откуд антропоморфне и зооморфне стене на Вршачким планинама, засад је мистерија. Познато је да је природа најбољи вајар, али се, ипак, претпоставља да је делом за њихово настајање заслужан и човек. Додуше, несвесно. Стене су, наиме, некада чиниле већи део ових планина, па су још средњовековни људи ту правили каменоломе. У првој половини 19. века чак је постојало и одобрење града за њихову експлоатацију, како би створили простор за подизање винограда.

Стена која може да приказује лик Јанка Халабуре

- Део оближњег Ковина изграђен је од овдашњег камена, а он се може наћи и у темељима многих вршачких кућа - истиче наш саговорник. - Не верујем да су мајстори током његове експлоатације имали времена да успут нешто исклешу у стенама. Вероватније је да је то само плод случајности.

Било како било, ова појава Вршчанима може да послужи као још једна туристичка атракција, уколико би се све те стене уцртале у посебну мапу.

ЈАНКО ХАЛАБУРА СТРАЖАРИ НАД ГРАДОМ

КОМПЛЕКС стена код клуба “Изазов” крије и профил мушкарца који би могао да представља лик Јанка Халабуре, вршачког јунака који је 1954. у двобоју одсекао главу турском аги. До таквог закључка се дошло зато што су те исте стене, само из другог угла, приказане и на грбу Вршца, установљеном 1804. године, а за које поједини вршачки уметници сматрају да представљају скривени Халабурин профил. Иначе, агина глава набодена на Халабурину сабљу главни је мотив вршачког грба.