ЖИВОТ ПОСВЕТИЛЕ НАУЦИ: Будућност је у Србији

Њих две везује љубав према науци, награда "Гаврило Принцип" и то што су обе, како кажу, измештене из свог матичног окружења.

Младе научнице Недељка Бјелановић и Божица Славковић Мирић дошле су у Београд силом прилика, Недељка из Сарајева, Божица из Призрена. У Београду су, како кажу, нашле свој дом, основале породицу и посветиле се науци - Недељка књижевности, Божица историји. Њихови докторски радови штампани су као књиге, а на конкурсу за награду "Гаврило Принцип", која се додељује за две категорије - национална историја и српски језик и књижевност - победиле су управо оне.

Прочитајте још - Српски научник помера границе: Стварам нож за операцију у пет димензија

Њих две имају и један принцип - нипошто не желе да оду из Србије и своју срећу окушају у иностранству.

На то нису помишљале ни док су годинама тражиле посао, до кога није било лако доћи. Ипак, данас раде у научним установама - Недељка у Институту за књижевност и уметност, а Божица у Институту за новију историју.

- Докторирала сам на катедри за српски језик и књижевност на тему прозе Момчила Настасијевића - прича Недељка. - Дисертација је преточена у књигу "Одбегла тајна", која је и награђена.

Зашто се опредилила баш за Настасијевића?

- Мотивисале су ме његова љубав и пажња према језику, експерименталне форме које користи у приповедању, поетика, загонетке и тајне - прича за "Новости" ова млада научница. - Ко први пут чита Настасијевића, не може да проникне о чему се ради, већ мора да хода кроз језик и води борбу да разуме. Моја борба почела је док сам припремала испит, а наставило се борбом да докторирам. У Настасијевићевом делу ујединиле су се две моје велике љубави - језик и књижевност и док сам спремала испит и докторски рад све време сам морала да истражујем и науку о језику колико и науку о књижевности.

С друге стране, њена колегиница Божица Славковић Мирић свој научни рад посветила је родној груди - Косову и Метохији.

- Још од основних студија желела сам да се бавим истраживањем историје Косова и Метохије или српско-албанским односима - каже она за наш лист.

И њен докторски рад штампан је као књига под називом "Политичке, економске и културне прилике на Косову и Метохији 1929-1941", и такође је награђен.

Грађа која јој је била потребна за докторску дисертацију, а која се налази на Косову и Метохији, била јој је недоступна, па је материјал прикупљала у Архиву Југославије, Архиву Србије и Војном архиву.

У родни Призрен Божица радо иде када се за то укаже прилика. Каже да је Призрен био и остао царски град, те да ни настојања Албанаца да измене архитектуру града нису убила тај дух.

Недељка каже да је имала велику шансу да оде у Бамберг у Немачкој да држи наставу, али је у међувремену засновала породицу и одустала је од одласка.

- Није ми жао што нисам отишла - наглашава она.

Божица није ни покушавала да напусти земљу, јер су, истиче, њен посао и будућност везани искључиво за Србију.