Талентовани тинејџер из Ирана: Желим да останем у Нишу

Након што је пре неколико месеци решио да напусти родни Иран и отисне се у бели свет, далеко од страхова и неизвесности, седамнаестогодишњи Камран Х. своју срећу пронашао је у Нишу. Иако је у граду на Нишави тек кратко, већ је уписао музичку школу показавши велику надареност за музику. Поред тога учи и српски језик, тренира карате, а језичка баријера није му препрека да стиче нове другаре.

На дуг пут Камран је пре неколико месеци кренуо потпуно сам, са ранцем на леђима и личним документима, не знајући тачно колико ће граница бити пред њим, пре него што пронађе своју срећу.

Прва станица била је Турска, одакле је авионом дошао до Београда. Надлежне службе транспортовале су га у Центар за малолетне странце без родитељске пратње у Нишу. Желећи првобитно, као и већина миграната, да оде у западну Европу, није ни слутио да ће баш тај град постати његово уточиште, те је после неколико дана изразио жељу да затражи азил.

- У мојој земљи је за мене било готово неподношљиво. Санкције, близина ратних дешавања, будућност неизвесна, само преживљавање. Изгубио сам своје наде тамо и зато сам дошао овде. Пресрећан сам, сви ми помажу, организације, установе, појединци... Моја будућност у Ирану је била ризична, а ја више не желим да ризикујем. Желим да останем овде и свирам виолину - одлучан је Камран.

Виолину је, каже, заволео још као мали, али није имао прилику да похађа часове, већ је учио да свира сам. Када је у Музичкој школи у Нишу први пут засвирао мелодију далеког Ирана, сета и туга одзвањале су учионицом, оставивши без даха и професоре и ђаке.

- Камран је тек два месеца код мене и морам да кажем да први пут имам оваквог момка у својој класи и радујем се да ми се пружила прилика да радим са њим. Он је за мене веома инспиративан, пре свега зато што је изузетно талентован и способан и осећа музику на један себи својствен начин. То ме инспирише да пробам да га научим све оно што учим и наше ђаке овде - каже за "Новости" његова професорка виолине Милена Стевановић.

Она истиче да ни језичка баријера не представља проблем, те да се овај момак са осталима разуме преко музике, па су га и ђаци лепо прихватили.

- Трудимо се да га убацимо у читав наш систем. Спремамо га за диференцијалне испите, учи језик, а почеће да свира и у оркестру и пева у хору - додаје професорка.

Таленат који поседује био је и главни разлог да његови родитељи који су остали у Ирану одлуче да га пошаљу у потрагу за бољим сутра.

- У контакту је са родитељима, има двојицу старије браће. Они се тамо баве неком врстом грађевине. Он је најперспективнији, јер је талентован за музику и спорт, а како нису имали новца да оду сви заједно, они су као породица, одлучили да просто оде само он - кажу у Центру.

У ЗАВОДУ ОСМОРО ДЕЦЕ МИГРАНАТА

Деца избеглице која на пут ка западној Европи крену без родитељске пратње, на територији Србије могу да буду послата у један од два центра за смештај малолетних странаца без пратње одраслих, а један од њих налази се у Нишу.

У Центар који ради при Заводу за васпитање омладине смештају се девојчице и дечаци од 10 до 18 година. Утеху, помоћ за тражење азила, храну, одећу и средства за хигијену тамо је од отварања Центра 2011. добило 400 малолетних миграната, а само ове године од маја месеца прошло је њих 65. Тренутно у Заводу борави осморо миграната. Највише их је било из Авганистана, али и из Сирије, Ирана, Пакистана...