НЕОБИЧАН МАНАСТИРСКИ КОМПЛЕКС: Владика са 400 деце

ВЛАДИКА Лонгин, епископ банченски, викарни епископ Епархије черновичке, у Украјини назван је "оцем четири стотине сирочића". Лонгин (световно име Михаил Жар). Знају га и по томе што је својевремено одржао оштру беседу против рата у Украјини, позивајући људе да не шаљу своју децу у смрт. Збринуо је преко 400 сирочића, а више од 250 је и званично усвојио. Међу децом има оне заражене вирусом ХИВ-а и инвалида.

Прочитајте још: НЕЗАПАМЋЕНА СОЛИДАРНОСТ: Цела варош гради кућу за сирочиће

Владика данас са својом братијом и децом живи у селу Банчени, у региону Червинци. Иначе, Михаил Жар рођен је у близини, у селу Петрушевка, августа 1965. године. Живео је сам са мајком и када му је било 11 година почео је да ради на фарми крава, а убрзо му је и мати умрла. Године 1984. оженио се Лилијом (у монаштву Соломија), са којом је добио троје деце.

Породица је имала краву, а вишак млека је Михаил носио у сиротиште. Када је видео услове у којима живе деца, 27-годишњи свештеник је двоје повео са собом. После неког времена отац Михаил је упознао трогодишњег Вању, који је боловао од церебралне парализе и убедио супругу да и њега усвоје. Мало-помало и усвојене деце је било толико да то више није могло да стане на документа.

Михаил је постао монах Лонгин и са децом је прешао у други дом - почео је да гради манастир Светог Вазнесења у Банченију, а 1999. и женски манастир Иконе Свете Богородице у Бојани. Паралелно са манастирима ишла је изградња прихватилишта за сирочад, које се налази у селу Молница. У мушком манастиру живи преко 80 монаха, а у женском 120 монахиња. Отац Лонгин је духовник оба манастира и усвојитељ или хранитељ све деце.

Много је дирљивих прича о деци која су коначно пронашла дом, ту живи, између осталих, и више од 120 малишана - инвалида, као и осамдесеторо заражених вирусом ХИВ-а. У оквиру сиротишта отворен је регионални центар за АИДС, а виша медицинска сестра, асистенткиња епидемиолога Раиса Килару тврди да шесторо деце више и нема ову дијагнозу - јер вирус није детектован у крви.

О болесним малишанима има ко да брине

Сам владика, између осталог, каже: "Небо се радује ако неко донесе радост сирочади. Монах не одлази из свог монашког живота, али и он мора и другима давати добро. Догађало се да људи дођу на службу, питајући где је отац Лонгин. А ја са децом играм фудбал. А шта да радим? "Тата, хајде да играмо фудбал! Како то можете одбити? Мислим да ће ми Господ опростити овај грех, ако је то грех. Без милосрђа нико неће бити спасен. Нико."

Сва владичина деца

Прочитајте још: Мештани сами подигли храм

Иначе, Лонгин је преживео три инфаркта, и само чудом је још на земљи, а упркос свему што га је снашло, овај тата често сам кува супу за своју децу (иначе, о деци углавном брину монахиње и плаћено медицинско и наставно особље). Када дође међу малишане, они се утркују да га загрле и пољубе, а пошто их је превише, Лонгин легне на под, а они - преко њега, вриштећи и смејући се и говорећи: "Пољуби ме, тата! И мене, и мене!"

ДОБРОТА САМА ДОЛАЗИ

СВЕ ово не би било могуће да није других добрих људи - када је започела прва изградња, многи су дошли да раде на градилишту, поклањали су цигле, греде, храну и новац. Поред деце, овде живи и 60 старијих људи, такође под старатељством оца Лонгина. Како све то успева, када и сам владика каже да никада ни од кога није тражио помоћ? Једноставно, помоћ сама свакодневно пристиже.

Сада отац Лонгин гради село за своје одрасле усвојенике, јер каже да је оставити децу на пола пута - велики грех.