Српски север напуниће стоту

ОВДЕ, на централном зиду, стајаће слика Анастаса Боцарића "Велика народна скупштина у Новом Саду", њој с леве стране биће портрет краља Петра Првог, а десно регента Александра. До њих портрети Јаше Томића и осталих учесника великог историјског догађаја.

Ужурбано, јер "25. новембар само што није", др Драго Његован, директор Музеја Војводине, наговештава нам распоред величанствене поставке која ће бити отворена на великој свечаности поводом стогодишњице од Велике народне скупштине на којој су Срби, Буњевци, Словаци и други Словени прогласили присаједињење Бачке, Баната и Барање - Краљевини Србији. Срем је исто урадио дан раније.

Биће то музеј у музеју. Укупно 250 квадрата у раскошној палати Музеја Војводине адаптирано је претходних месеци у Музеј присаједињења. Први пут на једној адреси су књиге, фотографије и други сведоци вишевековне, неретко и безизгледне, борбе Срба за опстанак у моћном аустроугарском царству и сједињење са Србијом. Збирка броји 500 експоната, а у електронској форми још неколико стотина предмета.

- Све је то претходних деценија било расуто по малим музејима и архивима - каже нам Зоран Вељановић, први човек Музеја присаједињења, који само на тренутак скреће поглед са радног стола препуног документације.

ПРОЧИТАЈТЕ И:ТРИ ГЕНЕРАЦИЈЕ ДУГА ТРАДИЦИЈА: Василије ударио темељ породичне професије

Његовану и Вељановићу, а обојица су историчари и аутори књига и публикација о Србима у аустроугарској епохи, драгоцена помоћ стигла је и од потомака учесника Велике народне скупштине. Они су сто година у породичним архивама, са колена на колено преносили фотографије, писма, делове одеће својих предака. Већина њих поклонили су музеју те предмете.

Потомци Мише Димитријевића приложили су изложбеној поставци звоно којим је председавајући, прота Јован Храниловић, као најстарији посланик, отворио историјско заседање. Музеју Војводине, претходних месеци, јавило се и неколико људи који су храбро признали да су се огрешили о свог претка.

Др Драго Његован са портретом Јаше Томића

Многи, чак и најутицајнији међу 757 учесника Велике народне скупштине у Новом Саду били су препуштени забораву. Да би се неправда исправила, савремени уметници из Војводине израдили су портрете 21 личности. Та платна ће бити део велике изложбене збирке.

Доминирају портрети Јаше Томића, Блашка Рајића и седам посланица предвођених Милицом Томић, супругом Јашином и кћерком народног трибуна Светозара Милетића - Мара Малагурски, Анастазија Манојловић, Марија Јовановић, Олга Станковић, Катица Рајчић и Манда Сударевић.

Опремање портрета најутицајнијих учесника Велике народне скупштине

За додатни понос је податак да су ових седам дама међу првима у Европи имале право гласа и то управо тог 25. новембра 1918. године.

Испред музејске зграде у завршници су радови на уређењу Парка присаједињења. Биће завршен до 16. новембра, а налази се у непосредној близини места где је на заседању Велике народне скупштине српски политички првак Јаша Томић прочитао одлуку Срба, Буњеваца и осталих јужнословенских народа о присаједињењу Србији, а затим и срцем и главом изговорио чувену беседу:

"Јесмо ли добро урадили? Ако питамо срце, казаће учинили сте по мени, ако питамо памет, и она ће нам то казати..."

ЗВОНО Из Велике скупштине 1918. Фото Дарко Дозет

КРАЉУ СПОМЕНИК, СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ ПРЕДСТАВА

СТОГОДИШЊИЦА завршетка Великог рата и век од присаједињења војвођанских области Краљевини Србији биће обележени у Новом Саду 24. и 25. новембра низом догађаја међу којима су премијера представе "Светозар" по тексту Милована Витезовића, откривање споменика краљу Петру Првом, отварање Музеја присаједињења и свечана академија у СНП којој ће присуствовати државни врх Србије и представници из 10 земаља међу којима су Русија и Кина. Свечаност ће бити окончана концертима Здравка Чолића и Звонка Богдана на Тргу слободе.

ДОСТОЈНО ПОСЛЕ 80 ГОДИНА

ПРИСАЈЕДИЊЕЊЕ војвођанских области последњи пут је обележено 1938. године и од тада је тај датум углавном прећуткиван. Стогодишњица ће бити достојно обележена, председник Покрајинске владе Игор Мировић открива и финансијску страну свечаности: - Комплетна манифестација, и подизање споменика и постављање изложбе и организација представе и концерти на тргу и сви остали трошкови, износе 30 милиона динара - истиче Мировић.