СТОГОДИШЊИЦА ОД ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА: Немци су побегли за два сата

Ј. МАТИЈЕВИЋ

01. 11. 2018. у 08:28

СТОГОДИШЊИЦА ОД ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА: Немци су побегли за два сата

Престолонаследник Александар Карађорђевић на улицама Београда

Пре 100 година, српска војска, предвођена дунавском дивизијом, ослободила Београд. Први ушао 7. пешадијски пук, зато што су га чинили војници из главног града

ПРЕ тачно сто година, Београд је дочекао слободу! Ујутро, 1. новембра 1918, после незадрживог налета елитних српских дивизија - Дунавске, Моравске и Дринске, на улицама српске престонице појавили су се први ослободиоци! У град су око 11 часова продрли први војници Дунавске дивизије и избили на Калемегдан. Већ два сата касније последњи немачки војници напустили су Београд пред налетом Прве армије предвођене војводом Петром Бојовићем. По подне, око 15 часова, Моравска и Дунавска дивизија налазиле су се на линији Велики Врачар - Бањица - Топчидерско и Баново брдо.

Вођена непоновљивом жељом, жаром и еланом, од ослобођења Ниша 1. октобра, кажу историчари, српска Прва армија је следећих месец дана потискивала немачку 11. армију у незаустављивом "маршу" према Београду.

- Све акције српске војске произлазиле су из договора са савезницима - каже др Данило Шаренац, историчар Института за савремену историју у Београду. - Половином октобра одлучено је да српска војска ослобађа територију Србије западно, а савезничка источно од Мораве. Већ око 20. октобра, са савезницима је постигнут још један врло важан договор: да се српској војсци препусти улазак у Београд. Тада је одређено и да у престоницу први уђе 7. пешадијски пук, баш зато што су га чинили војници из Београда, као и 1. ескадрон коњице и једна батерија. Сви они су били део чувене Дунавске дивизије.

У напредовању према Београду, по речима нашег саговорника, врло важно је било и то што је српска војна команда о свакој акцији размишљала унапред.

Прочитајте још - 74 ГОДИНЕ ОД ОСЛОБАЂАЊА ПРЕСТОНИЦЕ: Београд чува слободу крвљу извојевану

- Страховало се, наиме, од уличних борби и непријатељске артиљерије - објашњава Шаренац. - Непобитно је да су Београђани са великом радошћу и одушевљењем дочекали прве ослободиоце који су ушли у град. Но, истовремено српска команда је желела да при ослобађању престонице губици буду што мањи и да се не понови стравично артиљеријско бомбардовања града као 1915. године. Желели су да, као ослободиоци, сачувају бар оно мало грађевина и инфраструктуре који су остали из предратног Београда. Главнина Дунавске дивизије и француска тешка артиљерија, на Торлак су стигле 1. новембра око 17 часова.

Према речима др Милића Милићевића, историчара Историјског института у Београду, коначно ослобођење Београда у Првом светском рату, као и битка за ослобођење читаве Србије, почели су заправо пробојем Солунског фронта. Он је приморао бугарске и немачке снаге да се хитно повуку.

Војвода Петар Бојовић

- Коњичка дивизија је већ 25. септембра заузела Штип, а затим Кочане и Овче Поље - каже Милићевић. - Ослобођени су Велес, Крушево, Скопље, потом Врање, Пирот, Ниш... А када је реч о моралу српске војске, можда га најбоље описује податак да су за два месеца од Доброг Поља на југу Македоније до Београда војници прешли 800 километара. По заузимању престонице, српске трупе не стају, већ 2. новембра настављају борбе и ослобађају Банат, Срем, Бачку, Славонију... Трећег новембра ослобођена је читава Србија, уз страховите губитке. То је био део тактике, јер је већ 6. новембра била Женевска конференција и српско руководство је желело да војска заузме што више територије.

Прочитајте још - Ужице добило споменик Велика победа

Оно што нису однели Аустријанци, довршили су Немци, пљачкајући током последњег дана боравка све радње од Теразија до Славије. Прекинули су струју и воду, порушили мост на Сави...

ЖРТВЕ

ЗАВРШЕТАК Великог рата, Београд је дочекао као један од најразоренијих градова Европе. За храбро држање у рату, српска престоница је 1920. одликована француским "Крстом витеза Легије части". Постао је и престоница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Велику победу у Првом светском рату Србија је скупо платила - изгубила је између 1,1 и 1,3 милиона становника, што је чинило готово трећину укупног становништва и чак око 60 одсто мушке популације.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (13)

b

01.11.2018. 09:13

Francuska konjica nije mogla da stigne srpsku pesadiju koja je nezadrzivo napredovala ka Beogradu...

Gradimir

02.11.2018. 16:20

@BOŽA ZEMUNAC - Tako i treba! A mi ko vezane vreće, u zemlji gde sv raste i radja! Treba oni da nam donose proizvode, ko zna kakve i ko zna odakle, i da i na taj način pljačkaju ovaj glupi narod!

Nikola I.S.

01.11.2018. 11:22

Ovo je pravo oslobođenje koje treba da se slavi, a ne ono što se desilo 1944 kada je jednu fašističku okupaciju smenila druga komunistička okupacija, i posle koje je nastao nezapamćen teror u kome je bez suđenja streljano 35000 ljudi po evidenciji OZNE.

Република Српска

01.11.2018. 13:07

@Nikola I.S. - У том терору, убијен је први ослободилац Београда, славни војвода Петар Бојовић. Комунисти, њихови потомци, поштоваоци и следбеници... од тад па до данас причају да је смрт Војводе био несрећан случај. А то, што су забранили присуство народа на његовој сахрани, што су посмртне остатке превезли таљигама... никоме ништа.

Nikola IS

01.11.2018. 11:52

Velikog srpskog vojvodu Petra Bojovića, tada već ostarelog oktobra 1944 uhapsili su komunisti jer mu je sin bio jedan od vođa četničke ilegale u Bg. Nakon strašne torture vratili su ga kući gde je izumro od posledica iste. Na radio Beogradu objavljen je proglas da će nove vlasti krivično goniti svakoga ko dođe na sahranu "osvedočenom neprijatelju novog poretka". (pogledajte na netu)

МиланН

01.11.2018. 12:25

Зашто се сваке године 20 октобар обележава партизанским трандебалом а овај датум заборавља? А да не причам о датуму када је Београд ослобођен од Турака. Срамота!

Milivoje Popović, Cetinje

01.11.2018. 15:56

Није тачно да је ослобађање трајало два сата. Швабе су главом без обзира побегле за тачно један сат и двадесет и осам минута. Захваљују нашој храброј србској команди, ми смо тада изгубили 60% мушкараца у цвету младости.

BOGDAN

02.11.2018. 08:22

SEKAM SE KAD MI JE MOJ DEDO SPIRO HAJDUK DOBROVOLJAC U BALKANSKE RATOVE I U PRVI SVETSKI RAT SLIKOVITOI OPISIVAO NJEGOVE DANE I GODINE ZA BORBU PROTIV SVE SRPSKE NEPRIJATELJE I DUSMANE .KAZE MENI DEDO SPIRO SINKO KAD JE RAT ZAVRSIJO I KAD SU NAMA REKLE DA NE MOZEMO DALJE PREKO UNGARIJE I AUSTRIJE NAS NEKOLIKO SMO PLAKALI KAO MALA DECA ZASTO NE MOZEMO DALJE JOS IMAMO HLEB I FISEKE DA POBIJEMO UNGARE I SVABE I OSVETIMO NASE DRUGARE.PITAM DEDO GDE JE TO BILO ON KAZE DA JE TO BILA PREKO DUNAV I SA