ЗБОГ СЛУЧАЈНОГ СУСРЕТА НАПУСТИЛА МОСКВУ И ДОШЛА У БЕОГРАД: Србији припадам јер и сањам на српском

ПОСЛАСТИЧАРКА, декор-мајстор или вајарка? Када би постојала једна реч да обједини све ове послове, онда би сигурно њоме могли да опишемо посао којим се бави Рускиња Наталија Панчић. Због љубави, давне 1991. године, дошла је у Београд и одлучила да ту и остане. Када је одлазила из Москве, знала је само једно: да никада неће радити послове који су повезани са грађевином или посластичарством.

Међутим, судбина је умешала прсте, па је убрзо по доласку у Србију са мужем почела да гради кућу, али и наставила да ради као посластичарка, данас као декор мајстор. Ипак, радо се сећа 1988. године, када је први пут, са непуних 17 година, посетила српску престоницу.

- Као награду за ђака генерације добила сам путовање у тадашњу Југославију, не само ја, већ сви најбољи ученици из московских школа - присећа се Наталија. - Сећам се да смо пре повратка за Русију имали два сата слободно, али под условом да се не удаљавамо много од хотела "Младост" на Вождовцу, где смо били смештени. Како смо готово десет дана били под сталним надзором, једва смо дочекали мало слободе.

ПО изласку из хотела, нису знале на коју страну треба да крену. Стигле су до аутобуске станице, на којој је стајао Драган, Наталијин садашњи муж, и још једна старија госпођа.

- Наравно, између тадашњег младића и госпође, нас две смо одабрале да приђемо момку и питамо како да стигнемо до центра - са осмехом на лицу описује фатални сусрет. - Ми на руском, он на српском, нико никога ништа није разумео. Некако смо успели да се усагласимо и Драган је кренуо са нама и показао нам центар града. На растанку, у знак захвалности, написала сам му на папиру адресу ако икад дође у Москву да ми се јави.

Прочитајте још - Швеђанин нашао љубав у нашој земљи: Због Српкиње Тање постао сам Србољуб

По повратку за Русију, родитељима је одушевљено причала о Београду и Београђанима. За прославу нове 1991. године одлучила је да Драгану пошаље честитку и да га позове да дође у Москву. Он је одмах спаковао кофере и кренуо пут руске престонице. Запросио ју је те године, а она је само неколико месеци касније решила да дође за Београд.

- Због ситуације у којој се тада Југославија налазила, једва сам ушла у земљу, чак три пута су ме враћали са аеродрома - сећа се Наталија. - Када сам напокон дошла у Београд, Драган ми је предложио да се венчамо како ми не би правили проблеме.

Данас, после 30 година познанства и 26 година брака, истиче да се ниједног тренутна није покајала што је Москву заменила Београдом. Београђанка је постала оног тренутка када је почела не само да размишља, већ и да сања на српском.

Када је одлазила из Русије, за собом је оставила посао посластичарке који јој је био понуђен у Кремљу. Данас се бави само декорацијом и украшавањем торти.

ХОКЕЈ НА ТРАВИ

НАТАЛИЈА је дуго тренирала хокеј на трави, у московском клубу Динамо. Школу посластичара је уписала сасвим случајно: није знала приликом уписа шта да одабере, па је уз помоћ тетке на папирићима исписала све школе које су се налазиле у близини њеног дома, затворила је очи и - извукла занимање посластичар.