ВОЈВОДУ ПЕТРА БОЈОВИЋА ПРАТИО У ЧАК ТРИ РАТА: Потомци солунца Стојана Ивановића чувају слике од пре једног века

Драгољуб Гагричић

21. 10. 2018. у 08:00

ВОЈВОДУ ПЕТРА БОЈОВИЋА ПРАТИО У ЧАК ТРИ РАТА: Потомци солунца Стојана Ивановића чувају слике од пре једног века

Фотографија војводе Петра Бојовића

Сељак из пожешког села Радовци посилни чувеном војсковођи од 1912. до 1918; О војводи је говорио као о правдољубивом човеку и војнику који је све поштовао

НА растанку, после демобилизације, нареднику Стојану Ивановићу, сељаку из пожешког села Радовци, посилном код војводе Петра Бојовића, војсковођа је поклонио слику у униформи са ордењем и посветом, коју потомци чувају као једну од најдражих успомена.

Стасити и разборити сељак провео је уз војводу седам година војевања, све док нису завршили три рата - два балканска и Први светски.

- КАО редов, одмах по мобилизацији 1912. године, ђед Стојан Ивановић (1891-1976) додељен је за посилног пуковнику Петру Бојовићу, начелнику штаба Прве армије. На ратиштима је од Куманова стигао до Једрена, па касније био на Брегалници, прешао албанску голготу, Крф, пробој Солунског фронта - казује Вукосав Томашевић, новинар и привредник, Стојанов унук по мајци Милени, која се удала у Пријепоље.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: У част Бојовића и Великог рата

У дому Томашевића жива су сећања на сусрете са солунцем Стојаном или из мајчиних прича.

- Ђед Стојан војводу Бојовића никад није помињао седећи - подсећа Вукосав. - Поклоњену слику држао је поред огледала испред кога се бријао. Често је о Бојовићу говорио као о правичном и правдољубивом човеку и војнику, који је све поштовао и није се стидео сељачког порекла.

НА полеђини поклоњене фотографије Стојан је мастилом записао: маршал - војвода Петар Бојовић. У наслеђе и аманет потомству предају се увеличане и урамљене и друге слике и сведочанства од пре једног века.

Фото Лична архива

Са зида куће на претке мотри Стојанова фотографија, упућена рођаку, пожешком кафеџији Свету Дакићу, као дописница са Крфа, пристигла преко Женеве с великим закашњењем.

Међу драгим успоменама је и слика солунаца у позним годинама у родном селу - Стојана са браћом Татомиром и Михаилом и комшијом Јевремом, док је четврти брат Милојко остао у "плавој гробници" крај острва Видо.

- Поносан сам на чињеницу да ђедову Албанску споменицу, као и брата му Милојка, чува праунук Иван Ивановић, студент из Пожеге, који с посебном пажњом брине и о осталим драгоценостима - наглашава Томашевић.

ДАР МУЗЕЈУ

- ДАРОВАЋУ фотографију војводе Петра Бојовића за његову спомен-собу у Новој Вароши, која се у тамошњем музеју отвара 1. новембра, поводом 100-годишњице одбране Србије у Великом рату - истиче Томашевић.

Вукосав Томашевић

Дуг пут дописнице

Стојан Ивановић, на Крфу 1916.

Браћа Стојан, Татомир и Михаило и комшија Јеврем

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

Stevan

21.10.2018. 08:17

To je bilo vreme kad smo sve ratove dobijali sve do 1918 ! kada smo postali sekularna drzava Do 1918 Srbija nije bila sekularna drzava

Točak

21.10.2018. 08:28

Sa kakvim se mi nasljedjem kockamo....zemlja nas nece htjeti!Slava predaka nam mora biti vodilja!Na ovome se djeca vaspitavaju!

jeste

21.10.2018. 15:09

Jeste, i Bojovic je isto tako plemenito ispostovao Apisa. Sarkasitcan sam naravno.