ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ: Витеза чине и оклоп и част! (ФОТО)

НА коњу, у тешком оклопу, са мачем или копљем у једној и штитом у другој руци, српски витезови јуришали су за слободу свог народа, не марећи са којом силом се боре, већ какву светињу бране. "Оклопници без мене и страха" - што би рекао Милутин Бојић.

Ако неки народ и данас са поносом и пуним срцем кличе Милошу Обилићу, Бановић Страхињи, Краљевић Марку, Топлици и Косанчићу, другим знаним и незнаним јунацима, идеалима "чојства и јунаштва", то су Срби, а све је више младих који богату витешку традицију проучавају, представљају широм Европе и тако чувају од заборава.

- Доба витештва се везује за средњи век, који неки зову "мрачан", али то он је херојски период, не само код нас, него у многим европским земљама, о чему сведоче бројни епови, нордијске саге, енглеске приче - објашњава Ђорђе Мандрапа, архитекта по струци, који се већ 15 година бави проучавањем витешке традиције. - Наше тежиште је историјска реконструкција и желимо да што верније прикажемо један период наше богате прошлости. Одлучили смо се за време "обласних господара", које је трајало од 1355. до 1402. године, односно после владавине цара Душана до тренутка када је Стефан Лазаревић добио титулу деспота.

У историјским књигама велика Душанова Србија тога доба је разједињена, подељена међу великашима, који су често били у међусобном сукобу. То нејединство искористиле су Османлије и са свих страна притисле некадашњу царевину. Много занимљивија је ако се гледа из угла витезова, учесника Маричке, Косовске и других битака за очување српства на Балкану.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Витезови освојили Лазарев град

- Са свим оним што смо сазнали истраживајући овај период идемо на витешке кампове широм Европе, а један од њих је фестивал "Грунвалд" у Пољској, назван по бици која је за Пољаке значајна као за нас Косовска битка и на којој је базиран читав њихов национални идентитет. Током тих недељу дана, са око још четири хиљаде учесника живимо на средњовековни начин, облачимо се као они, једемо храну коју су они јели и тако на најбољи начин представљамо нашу прошлост - даље ће Мандрапа. - То се зове оживљавање историје или експериментална археологија, које су све популарније јер се уз помоћ њих много више сазна него само читајући из књига.

Одора и оружје наших витезова готово су идентични оним које су носили Лазареви јунаци. Међутим, до тога није било нимало лако доћи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НАЈМЛАЂИ ВИТЕЗ ДОЈАХАО У КРУШЕВАЦ: Има само 14 година!

- Када смо 2003. године почињали били смо међу првим друштвима и било је прилично тешко набавити реквизите, одећу и све оно што је некада било потребно једном витезу. Оклопи су компликовани за израду и њих најчешће купујемо. У Србији постоји неколико мајстора који су доста добри и на њих можемо да се ослонимо - додаје други млади "витез" Владимир Родић, студент одевног инжењерства. - Пошто се бавим проучавањем одеће, односно како су се људи тог времена облачили, правим скице, а мама је кројачица која је ту пуно помогне.

Али само одећа и оружје не чине витеза. Њега пре свега красе највише људске, моралне вредности.

- Част и поштење, заштита немоћних, помоћ сиромашнима, бити каваљер нису само витешке, већ људске вредности којима сви тежимо. Има и данас витезова, људи који због својих племенитих дела могу да носе то име, без да узму копље у руке. О некима се пише, а неки своја доброчинства скромно крију од очију јавности - истиче Родић. - Наравно, има и каваљера и верујем да ће до сваке даме, пре или касније, доћи њен витез на белом коњу.

ЛАЗАРЕВА КЋИ

СРПСКА витешка традиција је веома богата и изнедрила је архетипове јунака свих Јужних Словена, као што су Милош Обилић и Марко Краљевић. За разлику од запада где су витези били искључиво мушкарци, српска историја памти Јелену Лазаревић, кћи кнеза Лазара, која је у свом тестаменту на ћирилици оставила делове мушке свечане витешке одоре и мушки прстен са знаком змаја, витешког реда коме је припадао њен брат деспот Стефан Лазаревић. Чак и у једном члану Душановог законика стоји да жена може поседовати делове витешке опреме.