Жупљани брижљиво чувају ћирилицу

ИАКО има тек нешто више од 25.000 душа, у Александровцу се чува ћирилица можда више него у многим универзитетским местима. Жупљани користе ћирилицу као да је поникла међу виноградима, па се диче српским писмом на сваком месту.

Тако је у Центру за културу "Буца Мирковић", које носи име по изузетном завичајном аутору, још 2015. године насликан је и читавих пет метара висок мурал баш у славу ћирилице.

- Размишљамо и о оснивању посебног удружења које би се бавило питањима ћирилице, али самим муралом који је насликао мајстор калиграфије Владислав Станковић показали смо на неки начин колико поштујемо наших 30 савршених слова - прича, за "Новости", Драгић Пајић, иницијатор и донатор тог пројекта,који је својвремено сарађивао са Десанком Максимовић, Бранком Ћопићем, Добрицом Ћосићем. - Радни век провео сам у издавачкој кући и тамо сам се трудио да негујемо ћирилицу.

Тај труд види се и у Народној библиотеци у Александровцу, која је недавно прославила чак 146 година постојања. У завидном фонду од 67.000 наслова и 1.300 чланских карти, драгоцено место резервисано је за завичајне писце и литературу намењену студентима српског језика и књижевности.

- Неколико година смо имали радионице лепог и креативног писања, трудивши се да промовишемо ћирилицу - предочава, за "Новости", Даница Кнежевић, директорка библиотеке. - Интересовање код деце је било велико.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Đurđeve stupove "ukočio" Unesko

Међу "завичајцима" из Александровца, издваја се име Милосава Буце Мирковића, (1932-2013), песника, драмског аутора, заљубљеника у уметност, у чију част се и одржава Позоришни фестивал "Буцини дани". Представе се играју у Центру за културу.

- Када се јавила идеја да наш познати краснописац ослика мурал на једном зиду установе, одмах смо изашли у сусрет, а трудимо се као и друге установе културе у општини да промовишемо и ћирилично писмо и наше, локалне писце - износи директор Зоран Андрејић.

Жупљани и у јавним натписима користе ћирилицу, на бројним манифестацијама попут чувене Винске улице на Жупској берби у септембру и Глишићевих дана.

ИНИЦИЈАТОР Драгић Пајић испред мурала

Ћирилица је нашла место и у називима Козарт фестивала, Сајма вина, званичним програмима поводом Светог Трифуна, афишама (плакатима) културно-уметничких друштава, чији чланови редовно наступају у дијаспори, где су Жупљани међу најактивнијима у тамошњим удружењима расељених. Ћирилицом су исписани називи вредних експоната у Музеју винарства и виноградарства и Завичајном музеју Жупе, има је на здањима школа, спортских установа... Незаобилазни је део и туристичке понуде како би је упознали и странци.

ГРБ СЛАВИ ВИНО И ПИСМО

И ИМЕ општине Александровац исписано је ћирилицом на грбу општине. И то испод крчага вина, по чему је Жупа препознатљива и године 1196. када је у Немањиној ктиторској повељи манастиру Студеница, Кожетин како се до 1882. звао Александровац, први пут споменут.