Војвођанске приче: Дарку Рибникару 50 круна и златан сат

Љиља ПРЕРАДОВИЋ

21. 06. 2018. у 18:02

На првој Међународној бициклистичкој трци у септембру 1900. победио београђанин и побрао овације. Око стазе у великом дворишту Матице српске биле клупе, а у средини трибине

Војвођанске приче: Дарку Рибникару 50 круна и златан сат

Бициклиста “Ахилеса”,Фото: Сајт “Бициклистички клуб Војводина”

СРПСКА Атина, поред осталог, чувена је и по бициклизму, а да љубав према “точку” сеже још у давна времена, сведочи и одржавање бициклистичких трка, па и међународних. Прва таква, догодила се почетком септембра давне 1900. године, а победник је био Дарко Рибникар из Београда, брат Владислава Рибникара. Дарко је, иначе, 1891. у Београду основао прво српско бициклистичко друштво.

Својом вештином и вожњом двоточкаша, Рибникар је задивио новосадску публику, која га је бурно поздрављала овацијама. Додељена му је и награда од 50 круна, затим, златан сат на ланцу и сребрна медаља.

Према истраживању Зорана Кнежева, публицисте, стаза је била подигнута у великом дворишту Матице српске, на такозваном Ханском земљишту, где се данас налази паркинг.

- Око стазе биле су клупе, а у средини трибине, тако да је публика за време такмичења углавном седела - наводи Кнежев у својој књизи “Нови Сад приче из прошлости”, пишући о првој бициклистичкој трци у Новом Саду. - Како је у почетку интересовање за трке било огромно, организатори су увек припремали богат програм, а за време паузе, публику је забављала војна музика. Као одлични бициклисти, важили су тада у Новом Саду Урош Поповић, студент медицине, Јошка Мајер, касније новинар, Карло Кунгл и Лудвиг Тауш, трговац црквеним стварима.

Кунгл је на већ поменутом надметању, на којем је победио Рибникар, освојио друго место, а уједно је био победник новосадског шампионата, мада је својим акробацијама на себе пажњу привукао и Јене Мушкат.

- Од тог такмичења није прошло ни месец дана, а већ почетком октобра, приређена је друга међународна трка у Новом Саду - пише Кнежев у својој књизи. - Поново је учествовао Дарко Рибникар, али је на 16.000 метара, на опште чуђење публике, одустао због притиска. Он је, касније, преко штампе позвао све важније бициклисте из Угарске да се са њим такмиче у Новом Саду, уколико би то публика поново захтевала ради његове рехабилитације.

Бициклиста “Ахилеса”,Фото: Сајт “Бициклистички клуб Војводина”

На другој међународној трци победили су Мартин Фриш и Фрањо Пап из Будимпеште, док су друге награде однели и мања такмичења освојили Јован Сарић и Андрија Ленер из Суботице.

TОЧАК” КАО ПАР ВОЛОВА

ПОЈАВА бицикла изазвала је велико интересовање Новосађана, нарочито међу децом, која су трчала за бициклистом када би се појавио на улици. Већ 1849. град је имао прву продавницу бицикала, а отворио ју је у Дунавској улици Јожеф Клес, који их је давао чак и у најам за вожњу по граду. Клесов конкурент био је убрзо Бене Форгач, са својом продавницом у Ћурчијској улици, а цена једног бицикла у прво време није била приступачна, јер је “точак” коштао између 100 и 120 форинти, колико и пар волова.

Почетак бициклизма, Фото: Сајт “Бициклистички клуб Војводина”

АХИЛЕС” ПРВИ БИЦИКЛИСТИЧКИ КЛУБ

БИЦИКЛИЗАМ у Новом Саду има дугу и богату традицију, а први клуб “Ахилес” основан је 1925. године, а само годину дана касније већ је имао више од 30 чланова. Уз мушку, имао је и женску екипу, што је за оно време био куриозитет. Иницијатори оснивања клуба били су Винце Пољаковић и Карло Холицки.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Maja

24.06.2018. 20:34

Svaka im čast. U Beogradu kada ideš na posao biciklom ili misle da si lud, ili bedan. U zgradi za nekoga ko vozi bicikl takođe misle da je lud, čudan... A još kada je žena u pitanju, da ne pišem.