Ђурђеве ступове укочио Унеско
18. 06. 2018. у 12:15
Дугогодишња обнова манастира код Новог Пазара највероватније неће бити настављена. За обновљање кула у пуној висини нема основа. Верници разочарани, ипак се надају изградњи
(Не)спорно: Куле чекају градитеље
ДУГОГОДИШЊА обнова манастира Ђурђеви ступови код Новог Пазара, задужбине Стефана Немање из 12. века, неће највероватније ни овога лета бити крунисана завршетком високих кула-ступова, по којим је ова светиња, некада симбол Немањине моћи, добила име, сазнају "Новости".
Радови на кулама заустављени су пре три године са образложењем да је то само привремено стање и да ће убрзо, док се прикупи додатна документација, бити настављени. Међутим, судећи према информацијама из Министарства културе, које финансира обнову овог културног добра под заштитом Унеска, наставак радова на зидању ступова није у плану, а можда га уопште неће ни бити.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Заборав прекрио Вајфертову вилу
- Радови на обнови Цркве Светог Ђорђа у манастиру Ђурђеви ступови нису стопирани, нити је реч о немогућности даљег финансирања радова, већ су с динамиком и предвиђеним планом у потпуности извршене дугогодишња обнова и презентација храма, заснована на поузданим историјским и материјалним подацима. Целовита обнова храма, са реконструкцијом кула, није научно утемељена и не постоје релевантни подаци на основу којих би куле биле обновљене у пуној висини - објашњавају у Министарству културе.
Обновом кула без поузданих чињеница о висини и начину обликовања њиховог завршетка био би материјализован један хипотетички изглед, који би садашњу документарност пажљиво рестаурираних кула заменио нечијом представом о њима. Пошто су Ђурђеви ступови под заштитом Унеска, Србија се потписивањем Конвенције о заштити светске културне и природне баштине обавезала да поштује основне постулате и критеријуме, на основу којих је добро уписано на Светску листу, као и на очување аутентичности. Прекомерном и неутемељеном обновом угрожава се аутентичност споменика, услед чега светско културно добро може бити скинуто са листе Унеска.
Овако би требало да изгледа светиња
.jpg)
Дугогодишњи члан Одбора за обнову Ђурђевих ступова професор Мирко Поповац каже да су верници у Рашкој области разочарани, али да се још надају да ће започете куле бити сазидане до врха, односно до куполе манастира.
- Без ступова манастир неће повратити оригинални изглед и сјај који је некада имао. Оставити куле на половини није никакво решење - истиче Поповац.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Игумани били и ратници
ДА ЈЕ АКАДЕМИК ЖИВ
МАНАСТИР Ђурђеви ступови је готово три века био у рушевинама. Озбиљнија обнова започета је седамдесетих година прошлог века и њоме је неколико деценија руководио покојни академик Јован Нешковић. Када је пре двадесет година обнову требало додатно интензивирати, а светињу оживети (вратити монахе), формиран је Одбор за обнову на челу са тадашњим владиком рашко-призренским Артемијем.
Отац Герасим
.jpg)
И тада је било спорова: како светињи повратити оригинални изглед и стари сјај, али је академик Нешковић својим знањем, искуством и ауторитетом све недоумице брзо разрешио. Многи у Старом Расу верују да би, да је он жив, и куле (ступови) увелико биле озидане.
Vik
18.06.2018. 12:23
Znaci bolje da stoje polusrusene? Ako je cena i da budu skinute sa UNESCO-ve liste ali vazno je da budu obnovljene i stavljene u funkciju. Potrebe naseg naroda su najvaznije pa tek onda sta kaze UNESCO!
kule smetaju komsijama...
@Branislav - Ne smetaju komšijama i rođacima koji su normalni vernici, ali smeta islamskim fundamentalistima koji sanjaju obnovu Osmanskog carstva !
Dali ste dobili dozvolu od Bugara, jer su Nemanjici bili bugarski vladari u 12 i 13 veku a manastir je sagradjen za vreme Bugarske Imperije?
@Radomir Istoricar - a zasto se sin Stefana Nemanje, Sv. Sava, borio za samostalnu Srpsku Pravoslavnu Crkvu ako je bio bugar? A Bugarska PC vec imala autokefaliju... To sto ti pricas je kao kad bi Konstantinopoljski Patrijarh proglasio sebe Romejem i trazi nazad sve eparhije koje su pripadali Romejima... A to su i bugarske i rumunske i srbske eparhije... (nesto sto su Fanarioti uradili za vreme Otomana)
Коментари (12)