Српкиња је најбоља волонтерка у Русији

ПОНОСНА сам што сам у години коју је председник Путин прогласио "годином волонтера" проглашена најбољом међу њима. Ово признање ми много значи, јер сам изабрана у конкуренцији од 350 студената. Иако ми се у Русији "смеши" боља будућност, желим да се после студија вратим у Србију!

Овако, за "Новости", говори Милица Крчевинац (24) из Ариља, студенткиња мастер студија на катедри за бренд менаџмент у реклами и односе са јавношћу Руског државног универзитета друштвених наука у Москви, која је 1. јуна изабрана за најбољег "добровољца" у овој академској институцији. Она се волонтирањем бави већ три године, још откад је на завршној години Факултета политичких наука у Београду отишла да бесплатно ради на међународном пројекту у Италији. Када је положила последњи испит у Београду, спаковала је диплому и кофере. Одлучила је да научи руски језик и да своје школовање настави у Москви.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Nagrađeni mladi volonteri

- У Русији сам првих годину дана учила само језик, јер га раније нисам говорила - прича Милица. - После тога сам уписала двогодишње мастер студије. Учила сам и волонтирала на више од 20 догађаја, као што су "Московски културни форум", "Форум у здрављу", "Међународна конференција о истини и праведности". Организовали смо и састанак са градоначелником Москве на нашем универзитету. Била сам главни волонтер у раду "Руске јавне палате". То сматрам својим великим успехом и искуством.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Volonteri jači od poplave

Комисији није било тешко да изброји ко је био најангажованији волонтер на московском универзитету ове године. На крају летњег семестра, организован је форум добровољаца, на којем је наша Милица тријумфовала са највећим бројем поена и учешћа у организацији догађаја. Док млади из Србије одлазе у свет тражећи боље плаћен посао и безбрижну будућност, Милица Крчевинац је у Русију отишла да учи и ради без динара накнаде. Волонтирање је за њу, вели, прилика да примени и унапреди своје знање а да истовремено буде од помоћи другима. Ипак, сматра да би најпре требало да буде корисна свом народу.

Милица Крчевинац у друштву колега волонтера Фото Приватна архива

- Иако је Москва "град могућности" и има много тога да понуди, волела бих да се вратим у Србију и да наставим да се бавим науком у области која ме занима, а односи се на друштвене проблеме и подстицање јавности на њихово решавање - одлучна је најбоља волонтерка. - Свакодневно слушам коментаре "зашто да се враћаш, остани ту где ти је боље". Верујем да ће ми се сав труд исплатити и да ћу наћи своје место у Србији.

ЦРВЕНИ КРСТ ЗАДОВОЉАН ОДЗИВОМ ГРАЂАНА ЗА УКЉУЧИВАЊЕ У ПРОГРАМЕ

У ПОСЛЕДЊИХ неколико година, код младих расте жеља за волонтирањем - каже за "Новости" Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије. - Наша организација има 60.000 волонтера, од чега је више од пола младих. Они теже испуњавању неког вишег циља не очекујући корист и финансијску накнаду за своје активности, јер схватају да раде ствар од општег значаја и својим ангажовањем доприносе добробити појединца и заједнице промовишући солидарност.

Иако волонтеризам неког асоцира на оно што су некада представљале радне акције, наша саговорница каже да је то данас једна друга врста активности.

- У односу на омладинске радне акције, волонтеризам данас је инклузивнији јер се дешава и организује у заједници у којој живите, представља основу за јачање заједнице и нема ограничено време трајања - објашњава Тодоровићева. - Волонтери Црвеног крста вођени су алтруистичким мотивима којима се побољшава квалитет живота угрожених категорија становништва. Наши млади волонтирају јер имају жељу да неким добрим чином узврати заједници, да се помогне особи у невољи, жељу да се осете корисним...