Органско млеко из Чуруга за целу Европу

КАКО повећати профит газдинства и за трећину? Одговор је, како указују стручњаци, прилично једноставан, али, потребно је мало више времена да се примени. Уместо класичне, пољопривредници би, због већег профита, требало да се окрену органској производњи.

На овакву могућност указао је, недавно, и министар пољопривреде Бранислав Недимовић, приликом посете "Глобал Сид", највећој органској фарми музних крава у Европи, смештеној у Чуругу, недалеко од Новог Сада. Недимовић је навео како управо органска производња може да буде "излаз" и за произвођаче малина, који ових дана имају озбиљних проблема са ценом овог популарног воћа у Србији.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Kruške za zaradu i – rakiju

- Овакве инвестиције, као што је ова фарма са више од 1.000 музних грла, треба да буду препознате - истакао је Недимовић. - Инсистираћемо на развоју органске пољопривреде у Србији и у години која је пред нама, јер се на тај начин ствара много издашнија нова вредност.

У структури органске производње у Србији, иначе, како су израчунали статистичари, највеће учешће имају житарице, затим воће и индустријско биље, док је ниско учешће поврћа, од само један одсто.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Nedimović: Uskoro prva sredstva poljoprivrednicima iz IPARD-a

У извозу органских производа, најзаступљеније је прерађено воће, а вредност извоза је преко 17,5 милиона евра. Воће је заступљено са извозом од 1,7 милиона евра, а на трећем месту су печурке са 200.000 евра.

Србија има велики потенцијал у производњи органског воћа Фото Shutterstock

Проф. др Бранислав Влаховић, са новосадског Пољопривредног факултета, међутим, напомиње како Србија и даље има врло мале површине на којима се гаје органски усеви.

- Имамо укупно 7.706 хектара површина под органском производњом и површина у систему конверзије - јасан је Влаховић. - Када је у питању сточарска производња, још увек имамо мали број грла. Ако, међутим, гледамо тренд у последњих неколико година, онда можемо то да оценимо као задовољавајуће, у смислу да долази до пораста како површина под органском производњом, тако и у сточарској производњи.

Влаховић, такође, указује како би требало да обратимо пажњу на прераду примарних органских пољопривредних производа у више фаза, како бисмо имали један део за домаће тржиште, а део за извоз.

И проф. др Љубинко Јовановић, председник Групације за органску производњу Привредне коморе Војводине, наводи како је важно да се што више људи укључи у ову уносну делатност.

- Потребно је и да сертификационе комисије имају већу могућност за контролу органске производње, зато што може да се деси да неко не ради коректно, онако како је прописано - јасан је Јовановић. - Није задовољавајуће то што смо, по уделу органске производње, од само 0,4 одсто укупне пољопривредне производње, у Европи на претпоследњем месту. У другим земљама удео иде и до четири или пет одсто, а код нас за овакву производњу постоје одлични услови...

Министар Бранислав Недимовић приликом посете „Глобал Сиду“ у Чуругу

Фото Д. Дозет

ПОДРШКА НОВОГ САДА

НОВИ Сад, у којем се органском производњом тренутно бави седам пољопривредника на око 5,5 хектара је, тренутно, како указује Милорад Радојевић, члан Градског већа задужен за привреду, једина локална самоуправа која са 100 одсто субвенционише трошкове сертификације земљишта.

- Нови Сад континуирано, од 2011. године, подржава органску пољопривреду - истакао је Радојевић. - Уз овај вид подршке, ту је и она у набавци семена, а такође и за студијска путовања произвођача.

Фото Shutterstock

СЕЛЕНЧА ЦЕНТАР ПОКРАЈИНЕ

ЗА органску пољопривреду први су се заинтересовали пољопривредници у Војводини, тако да је у овој покрајини и седиште неколико удружења органских пољопривредника и произвођача. У Селенчи, недалеко од Бача, отворен је први Центар органске производње, а у Новом Саду, на Пољопривредном факултету, ради и катедра посвећена управо овој врсти обраде земље. Уз то, невладина организација "Зелена мрежа Војводине", већ неколико година ради на кампањи за производњу здраве хране "Органска пољопривреда - Добра за тебе, добра за природу".