Културно добро на удару лопова

ЈЕДАН од најлепших војвођанских двораца, некадашња туристичка атракција и званични споменик културе, дворац Шпицер код Беочина, данас само што се не сруши! Радомир Јовелић Вишеров и његова фирма "Културни форум" из Сремске Митровице, који су пре скоро две године прошли тендер, и даље чекају склапање уговора са Општином Беочин да би старој "лепотици" вратили стари сјај.

Истовремено, из Покрајинског завода за заштиту културе упозоравају да је ово културно добро, које одскора нема ни кров, које прокишњава и обрушава се, с ког су поскидани врата, прозори и олупан камин од чувене печујске жолнај керамике - изузетно угрожено. Али за место које се налази на мапи двораца Дунава и које би могло да донесе милионе кад би се поново појавило у туристичкој понуди, као да нико не мари, а најмање Општина Беочин.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Novi sjaj Vranjeva: Vlada Republike Srbije stari deo Novog Bečeja proglasila kulturnim dobrom

- Дуже од годину и по чекамо склапање уговора за закуп на 50 година, иако смо прошли тендер - каже, за "Новости", Радомир Јовелић Вишеров. - Жалили смо се Републичкој дирекцији за имовину, којој дворац формално припада и која је и дала сагласност да га узмемо у закуп. Добили смо обећања, али опет ништа. Спремни смо да одустанемо од свега, само желимо да знамо у чему је проблем.

Наш саговорник напомиње да су за време чекања пропустили два европска пројекта, преко којих су могли да добију новац за обнову дворца. Посустали су и јапански инвеститори, који су били спремни да уложе у обнову 10 хектара парка, посустали су и конзерватори и професори.

- Не можете држати европске партнере и домаће стручњаке годину и по на чекању - коментарише Јовелић Вишеров. - За то време здање је рапидно пропало. До пре неког времена имало је оштећен кров, али га је ипак било. Сад скоро да га нема. Објекат је статички угрожен, зидови морају да се ојачају. Реновирање је до скоро коштало 1,2 милиона евра, сад не би било испод три, и сваког дана је све скупље.

Јовелић објашњава да је дворац не само на удару падавина, већ и подземних вода, због којих је недавно пропао улаз. Међу зидинама се састају наркомани, свуда су разбацани шприцеви и шут. Скупоцени камин је потпуно разваљен јер је неко поверовао локалним гласинама да је у димњаку остало скривено благо. Разрушена је и ограда од степеништа, па је скоро немогуће попети се на спрат.

"Културни форум" је у будимпештанским архивама нашао оригинални план дворца и по њему био спреман да реконструише све - од подрума, до крова. Нашли су у Кикинди фабрику која производи управо онакав цреп какав је некада наткриљавао велелепно здање на више од 2.000 квадрата, а у Мађарској су дошли и до унука који је радио керамички камин, и који има слике камина и спреман је да по њима уради нови!

- Све до 1997. зграда је била у изванредном стању. Данас је без намене и у веома лошем издању, без прозора и врата, са кровом којем прети урушавање - кажу у Покрајинском заводу.

По њиховом мишљењу, дворац је изузетно угрожен, а та "угроженост огледа се у непостојању корисника, због чега је изложен пропадању и константним неовлашћеним уласцима и одношењу грађевинског материјала који се насилно скида".

Подсећају и да су 1996. Општина Беочин и БФЦ одвојили новац за реконструкцију крова, која је завршена 2000. Од тада до данас објекат није добио намену.

- Изложен је пропадању и све горој девастацији, крађи материјала, скидању бакарних опшава и олука, одношењу дрвене столарије, вађењу подних облога, а у последње време и рушењу елемената од камена - додају у Покрајинском заводу.

У Општини Беочин на све ово не кажу - ништа. Уз коментар да већ све о дворцу знамо и сами, на питање о потписивању уговора са Јовелићем додају: "Јавићемо се када о томе будемо имали више информација!"

СНИМАНА "ЦРНА МАЧКА, БЕЛИ МАЧОР"

СТАРИЈИ Беочинци цео комплекс, некада веома уређени парк са дворцем, где су се слободно шетале срне, јелени и паунови, називају "Шпицер башта". У њему су снимљени филмови "Доручак са ђаволом", "Свети песак", "Узаврели град", и "Дечак и виолина", као и "Црна мачка, бели мачор" Емира Кустурице. Данас, нажалост, није отворен за посетиоце, напомињу у Туристичкој организацији Војводине.

ПОСЕБНО АТРАКТИВАН ХОЛ

ПОСЕБНУ вредност дворцу, према мишљењу стручњака, даје ентеријер централног хола. Осим жолнај камина, ту су и зидови обложени дрвеном ламперијом, ограда галерије израђена у каменој пластици и зидови осликани сецесијски стилизованим биљним орнаментима. Покрајински завод за заштиту споменика културе учествовао је на Конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката из области истраживања, заштита и коришћења непокретног културног наслеђа у 2016. са пројектом "Дворац у Беочину". У њему су предложене мере да се дворац интервентно заштити.