Главне звезде југословенски динари!

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ новчанице од 100, 1.000 и 5.000 динара из 1955. године, с портретима Конављанке, ливца Арифа Хералића и ликова из "Видовданског циклуса" Ивана Мештровића, експонати су изложбе "Валуте комунизма" чувеног Британског музеја у Лондону. И не само што су новчанице део поставке, него су у пратећем каталогу све три означене препоруком "не пропустите" јер су, како се наводи, "задивљујућег дизајна".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ДОНИРАЊЕ ОРГАНА: Отац кроз сузе дао пристанак

Говорећи о изложби приређеној поводом стогодишњице Октобарске револуције, кустос Том Хокенхал је за "Гардијан" изјавио да је уживао спремајући ту изложбу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: НАУЧНИЦИ ПРОНАШЛИ ДОКАЗ: Човек заиста мења време

- Енглез сам, одрастао у капиталистичком друштву, али ове новчанице су за мене биле прозор у потпуно нови свет - рекао је Хокенхал. - Иако ми је замисао била да кроз новчанице из Кине, Совјетског Савеза, Чехословачке, Мађарске, Бугарске и других земаља покажем комунистички однос према материјалном и начин како је новац функционисао у тим режимима, лепота новчаница ме је потпуно фасцинирала. Оне не само да су, промовишући раднике и сељаке, носиле политичке поруке, него су, истовремено, биле задивљујућег и врхунског дизајна. Ту, пре свега, издвајам југословенске новчанице од 100, 1.000 и 5.000 динара, емитоване 1955. године.

- Аутор целе серије новчаница из 1955. године је Миодраг Петровић, академски сликар и технички директор Завода за израду новчаница - кажу у Народној банци Србије. - Реч је о трећој серији новчаница Народне банке ФНРЈ која је издата у апоенима од 100, 500, 1.000 и 5.000 динара, по одлуци Савезног извршног већа од 31. августа 1955. На новчаницама је одштампан датум "1. мај 1955", међутим, у оптицај су пуштене 25. априла 1957. године. Карактеристична је по примени потпуно нових идејних решења у односу на претходне серије, а тема за израду била је - привредни развој земље.

Црвена стодинарка Федеративне Народне Републике Југославије, према мишљењу многобројних дизајнера и уметника - најлепша је новчаница која је издата у социјалистичкој Југославији. Њено лице краси портрет Конављанке у народној ношњи, док је у позадини приморски пејзаж. На наличју ове новчанице црвене боје је Дубровник, као симбол туризма.

- Аутор ликовног решења за новчаницу такође је био Миодраг Петровић - објашњавају у НБС. - Гравер који је радио на изради плоче за лице новчанице је Танасије Крњајић, а на изради наличја је радио Божидар Коцмут. Ова новчаница је била у оптицају од 25. априла 1957. до 1. фебруара 1968. године. Новчаница од 100 динара истог ликовног решења издата је и 1963. године, али је тада емитент била Народна банка Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

На лицу новчанице од 1.000 динара браон боје био је насмејани Ариф Хералић, ливац из Зенице, а на наличју панорама зеничке железаре. Са азбестном заштитном рукавицом, поред високе пећи, Хералића је 1954. године фотографисао Никола Бибић, фото-репортер листа "Борба", за чланак о железари у Зеници. У јавности се, међутим, дуго мислило да је лице са "хиљадарке" портрет рудара Алије Сиротановића, вишеструког ударника у производњи угља. После деноминација 1965. године, чувени осмех био је заштитно лице десетодинарке, популарно зване "сом", која се користила до почетка осамдесетих година минулог века.

- Портрет ливца биће присутан на новчаницама у апоенима од 1.000 или 10 динара све до 1981. године, када је последњи пут штампана новчаница са његовим ликом - кажу у НБС. - Реч је о апоену од 10 динара са датумом на новчаници "4. 12. 1981", а налазила се у оптицају до 31. децембра 1989. године. У међувремену, новчаница са истим ликовним решењем на лицу штампана је 1963. на апоену од 1.000 динара, а потом 1965, 1968. и 1978. године, и то на апоенима од 10 динара.

Изложба у еминентном Британском музеју отворена је 19. октобра, поводом стогодишњице Октобарске револуције, а трајаће до 18. марта. Осим новчаница из комунистичких земаља, посетиоци могу да виде и многобројне постере, рекламе, медаље и кованице.

АРИФОВА "ДЕВАЛВАЦИЈА"

ИАКО је осмех Арифа Хералића један од најпрепознативљијих симбола бивше Југославије, живот овог ливца био је далеко од веселог. Као "задовољни радник-произвођач" нашао се на новчаници, а постао је хронични алкохоличар, који је са 11 деце живео у немаштини. Пензионисан је 1961. године, као инвалид рада, а преминуо је деценију касније. Тражио је новчану накнаду за коришћење свог лика на новчаници, али безуспешно. О њему је, 1967, снимљен документарац "Девалвација једног осмеха", у режији Војдрага Берчића. Емитован је наредне године на ТВ Загреб и изазвао је политички потрес. Приказивање је проглашено "програмском грешком", а уредник Филмског програма поднео је оставку. Мада није званично забрањен, никада више није приказан.

Слика ливца из Зенице која је завршила на новчаници / Фото Принтскрин из филма "Девалвација једног осмеха"

УМЕТНИЧКО ДЕЛО

НА лицима новчаница из 1955. године у апоенима од 100, 500 и 1.000 динара, са именом Федеративна Народна Република Југославија, налазили су се портрети, а на наличјима је био приказан привредни развој земље. Те мотиве прекинула је четврта новчаница ове серије, од 5.000 динара. Лице тада највеће, плаве номинале био је Мештровићев рељеф "Косовке девојке" из "Видовданског циклуса", а на наличју здање Савезне Скупштине у Београду. Било је то прво уметничко дело репродуковано на једној новчаници после Другог светског рата.