Коме треба празна Топола

ШТА је праведније и боље, достојније нашег дивљења: рушење или грађење? Ко је у праву: онај који гради, или онај који разграђује. То је немогуће пресудити, или на брзину казати. Грађење и рушење су два лица наше људске судбине. Два опречна вида - исте нужности.

Са овом, давном Андрићевом дилемом, упутили смо се у Тополу да на лицу места покушамо да извагамо: ко је у праву - Регионални крагујевачки завод за заштиту споменика културе у чијој је надлежности очување амбијенталне целине Карађорђевог града, или локална самоуправа, на чији рачун пљуште оптужбе за "нелегалне радове који нарушавају традиционално језгро историјског амбијента".

Аларм је упаљен, зазвонио и до Министарства културе, конкретно у канцеларији помоћнице првог човека Министарства, Александре Фулгоси, управо смењене пред ову Нову годину.

Зашто се ових дана упалио тај аларм, који звони на сва звона да су "дивљи освојили Карађорђев град", показаће време. Ко је и зашто, управо сада, притиснуо "црвени тастер?"

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Глобално загревање - суше прете четвртини копна на планети

Збунио се директор Завода у Крагујевцу, археолог Марко Грковић, када смо му поставили питање: зашто су оптужбе са адресе Завода, којим руководи већ четири године, а које је лично потписао, "потковане" снимцима нелегалне градње у Тополи, начињеним пре дванаест година?! Мада, руку на срце, има, међу овим снимцима, и оних од пре - годину мање, али врло мало и из протекле - 2017.

- Жао ми је... цитиран сам, мада нисам говорио. Откуд медији да натрче на моју сарадницу Маријану Бец, она је задужена за Тополу, а, она с њима тамо има неке неразмршене рачуне, годинама. Она је на захтев Александре Фулгоси и упутила извештај Министарству - у даху је изговорио Грковић. - Ја нисам ни имао увид о то што је она упутила медијима, једноставно, код нас нема цензуре, сваки наш сарадник има право да своје налазе публикује.

Оно што је "публиковано" подигло је буну у општини Топола. Није, додуше, као Карађорђева, али председник Скупштине општине Драган Јовановић позеленео је од ових "удараца у плексус".

Проводи нас Тополом, детаљно из тачке у тачку оптужби Завода из Крагујевца. И, сваку демантује не пристајући да се варошици, која тежи да у споју традиционалног и модерног постане барем део центра шумадијског туризма. Посебно га је, каже, погодило што је Топола отворила врата "дивљачким освајачима Карађорђевог града".

- Видите ово - показује нам Јовановић на готово урушене чатмаре из ко зна ког доба, између новог Визиторског центра, полазне туристичке тачке, а чије је подизање подржало Министарство трговине и комуникација и који, по стилу градње, сасвим подсећа на давна неимарска дела.

Баш је љут Јовановић. Све би у тренутку и да каже и да покаже:

- Ове чатмаре, ето, ми немамо право ни да уклонимо. Зар неко, кад дође у Тополу, треба да је памти по чатмарама. Добро! На упозорење Завода да су амбијентална целина више пута сам одговорио: зашто не уложите ви новац и поправите их. Ако ви нећете, нема тог закона који може да нам забрани да уклонимо ово ругло... Ево, ово је хан кнеза Александра Карађорђевића. Њега сматрају нелегалним. Не можете ни да замислите колико сам трагао по архивама како бих нашао фотографију на којој се види како је изгледао, и по том историјском запису смо га обновили. И поносни смо.

Драган Јовановић

Јовановић објашњава да је Тополу укопала одлука Коштуничине владе из 2006. године.

- Према тој одлуци, готово цела Топола треба да буде заштићена као споменик културе - наставља Јовановић. - Боже ме сачувај! То значи да овде треба све да стане. Да се не живи. А народ мора да живи, људи моји. Али та одлука је још на снази. И, шта треба? То значи да млади људи пакују кофере. Топола никад није била индустријска зона, већ зелена зона туризма, бербе, вина и лепих успомена на традицију. Зашто се та одлука не мења? И, зашто се у тој накаради лове неки ненамирени рачуни. Од мене се тражи, народ тражи, да овде, уз све поштовање традиције наших славних предака, створим услове за живот. Коме је потребан празан град?

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Масовно у кафане почетком 20. века

Сударају се оптужбе Завода за заштиту културе Крагујевца и ове, у сликама, са лица места. Са ове позиције, овде мора да се призна рационално промишљање локалног руководства, оптуженог чак и за то што је у стару Карађорђеву цркву увело подно грејање.

- Нама је важно да у ову ризницу на отвореном не дођу људи на два-три сата, колико је потребно да обиђу Карађорђеву цркву и маузолеј - каже Јовановић. - Ми желимо да остану барем који дан. Обострана је корист. За њих и за нашу варош.

БИЛО БИ ДРУГАЧИЈЕ

У ТРАГАЊУ за одоговором ко је у праву: локална самоуправа или регионалци из Крагујевца, потражили смо и мишљење надлежних у Републичком заводу за заштиту споменика културе. Из ове институције су нам одговорили да до ових јавних размирица не би ни дошло да је крагујевачки завод, матичној кући у Београду, на више молби, одговорио ажурираном документацијом, како би се прекатегорисала намена културног добра у Тополи, коју је одлука власти из 2006. заточила и заробила.

НЕ ПОШТУЈЕ НИ СОПСТВЕНЕ ОДЛУКЕ

ЗАВОД за заштиту споменика у Крагујевцу не поштује ни сопствене одлуке, па сада локалној самоуправи испоставља пријаве, притужбе и оптужбе, чак и на решења у којима се даје сагласност за изградњу приватног објекта породице Марковић, која на својој парцели има чак и заветну цркву и део гробља - документују нам ово у Тополи. - А дозвола за градњу дата је чак 1995, уредно заведена у архиви, а сагласност Завода издата је фебруара 1992. године.