На два точка стигao све до града духова (ФОТО)
03. 12. 2017. у 21:01
Двојица 25-годишњака, Немања Лендић из Градишке и Адам Друберих из Лондона, бициклом и стопом обишла 25 држава. После катастрофе Чернобиљ је потпуно зарастао у шуму и делује сабласно
Немања са бициклом у Истанбулу Фото Приватна архива
УЧЕНИЦИ Основне школе у србачком селу Кукуље са великим занимањем и пажњом слушали су и на слајдовима гледали најзанимљивије детаље из путописних репортажа Немање Лендића, студента историје, и Адама Друбериха, инжењера квантне физике, који су се упознали прошле године у Београду након што су, сваки за себе, обишли 25 земаља Европе, Азије и Аустралије.
- Ја сам од 30. маја до 18. новембра ове године, за 172 дана путовања бициклом прешао 10.150 километара путујући кроз Мађарску, Румунију, Турску, Грузију, Русију и још 20 земаља европског и азијског континента. У младости сам много читао дела пустолова и путописаца, па ми се јавила жеља да лично видим и снимим знаменита места, народе и њихове обичаје и традицију - прича Немања.
Немања каже да је најгостољубивији народ у Турској, да га је одушевила Пољска, да су најлепше девојке у Чеченији, да је скоро немогуће обићи огромно пространство Русије, али је ипак стигао да коначи у Манастиру арханђела Михаила на десној обали Волге, који је стар 10 векова и једини није страдао у бољшевичкој револуцији. Био је, каже, и у Чернобиљу, граду духова, на десетак метара од зграде са нуклеарним реактором у којем је дошло до квара. Овај град је потпуно зарастао у шибље и шуму, а уз то је у њему видео и место са највећим радарским системом на свету.
Од укупно 173 дана, 108 пута ноћио је код породица које су нудиле гостопримство преко социјалних мрежа, 35 пута је камповао, а 30 пута ноћио на клупама у парковима, најчешће у Турској, у прелепом граду Истанбулу.
Фото О. Н.

- За време путовања бициклом нисам имао дефекте на гумама јер сам користио опробани стари трик да у њих сипам силиконско млеко. Само сам у Истанбулу заменио стари точак због похабаних зупчаника и педала, а једину незгоду за шест месеци доживео сам по повратку кући и то у Бјеловару где ме закачио један аутомобил и оштетио бицикл, али пошто је био осигуран, добићу други, нови - прича Немања.
На пут је, каже, кренуо са само 500 евра зарађених у "Конзуму", у Градишци, али је путујући стизала новчана помоћ преко социјалних мрежа, у укупном износу од око 2.000 евра, а само је једна Американка послала 600 долара.
- Путујући, свакодневно сам на свом фејсбук-профилу писао текстове и постављао слике, што су моји пријатељи из читавог света пратили, као неку серију, и подржавали ме, па су били разочарани када сам се вратио кући. Када обиђем свих седам континента, планирам да напишем роман под називом "У потрази за Хиперборејцима", духовним људима свих вера и нација.
Немања и Адам са ученицима и наставницима србачке школе

Адам је такође рекао да је за две године обишао стопом 25 земаља, да је упознао бројне пријатеље и да је издржао једномесечно пешачење дуго 750 километара на једном од чувених ходочашћа у Шпанији.
Немања и Адам тврде да се са мало пара може много тога видети и уживати, јер превоз не плаћају, преко социјалних мрежа налазе преноћиште, а за храну се такође сналазе.
ГОСТ НА КРСНOJ СЛАВИ
КАДА је Немања Адама упознао у Београду, договорили су се да овај дође у Градишку на Немањину крсну славу Аранђеловдан, што је и остварено.
- Одушевљен сам вашим славским обичајима, и колико знам тако нешто нема нигде у свету. Пробао сам сарму, печење са ражња, разне пите, колаче, салате и након одмора уз богату трпезу договорио се са Немањом да ових дана кренемо у обилазак знаменитости у БиХ, као што су Титов бункер у Коњицу, ћуприја на Дрини, чувени манастири и историјска места - каже Адам и додаје да је шест месеци био у Аустралији, да од ње нема лепше земље за живот и да му је жао што није успео упознати већи број Абориџина и њихове племенске обичаје, јер су многи од њих подлегли утицају западне културе.
МОНГОЛИЈА
АДАМ је рекао да су најлошији услови за стопирање на Балкану, у Грчкој и Шпанији и да му је велика жеља да са Немањом крене у Монголију, како би упознао живот њихових номада. А његово животно опредељење је да настави путовати, писати, сликати и од тога живети.
Siniša, Beograd
03.12.2017. 21:10
Lepe su džamije svaka čast muslimanskom narodu!
Auuu baš lep text.
Predivno!
Коментари (3)