Матичним ћелијама победио парализу, сад вози и бицикл

ЗБОГ церебралне парализе Раде Шијак (11) из Ковиља није имао детињство као његови вршњаци, али његови први самостални кораци доказ су да су чуда, ипак, могућа. Раде је први пут, помало несигурно, стао на своје ноге лане, после прве терапије матичним ћелијама у Кијеву, а овог септембра, кад је кренуо у пети разред редовне школе, први пут је у учионицу, пун поноса, срећан што га сви другари гледају, ушао својим ногама.

Мајка Андреа каже да је Раде рођен као здрава беба. Тринаестог дана по рођењу доживео је клиничку смрт, нико не зна зашто. У другој години су му лекари поставили дијагнозу: церебрална парализа, а у седмој и - "епилепсија".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Пилот Ђорђе Иванов: Како сам макетама надмудрио НАТО

- Све до одласка у Украјину Раде је једино могао да пузи као беба, а ако и успе да се усправи, одмах је губио равнотежу и падао - прича дечакова мајка Андреа. - Ако бисмо га узели за руке и покушали да шетамо као што то могу бебе које тек проходавају, он је буквално висио на нашим рукама. Срећом, Раде је потпуно ментално здрав, врло бистар дечак. Од првог разреда иде у редовну школу и одличан је ђак.

На Дечјој клиници у Новом Саду, где је Раде лечен, лекари нису износили прогнозе. Андреа каже да су углавном саветовали да се сачека, да се види како ће бити са одрастањем. Али, код Радета се ништа није мењало, поготово не набоље и ни Андреа, ни његов отац Петар, нису више хтели да губе време.

- Мислим да сам на интернету ишчитала презентације свих клиника, информисала се о свим могућим методама, и решила да идем тамо где нисам прочитала да је ико из Србије био, у Кијев - прича Андреа. - Нисам страховала, некако сам негде осећала да ће све бити добро. Али, кад Раде после трансплантације матичних ембрионалних ћелија није стао на ноге, била сам разочарана. Касније сам схватила да је било апсолутно смешно да очекујем да ће "за трен" нешто да се измени. Прве кораке Раде је направио месец дана после трансплантације и кад сам то видела буквално сам била у шоку.

Напретком у лечењу нису били задовољни само лекари у Кијеву, него и лекари у Новом Саду који су дотад лечили Радета.

Шијакови су у Украјину отишли захваљујући Фондацији "Буди хуман".

- Најстрашније од свега, страшније и од мисли да би Радету после те процедуре, можда, могло да буде горе, иако себи уопште нисам дозвољавала да размишљам тако, било ми је то што морам да молим, буквално "да просим" за лечење свог детета, али срећом иза нас је стала Фондација и 10.000 евра за саму трансплантацију, и још 2.000 за трошкове пута врло брзо су сакупљени - прича Андреа.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Чудотворна исцељења у манастиру Тумане (ФОТО)

Одмах после увида у медицинску документацију, која је у Кијев отишла пре Радета, лекари из тамошње клинике рекли су да дечак јесте кандидат за трансплантацију матичних ћелија, али да се процедура мора поновити три, четири пута.

- Напредак после прве трансплантације био нам је мотив да одемо поново, и Редету су летос, у јулу, поново пресађене матичне ћелије - прича Андреа. - После тога његов корак је постао много сигурнији, чим смо се вратили из Украјине почео је да вози бицикл. Немамо потврду да је излечен од епилепсије, али епилептични напад није имао дуже од годину дана, ниједан после почетка терапије матичним ћелијама. Да ли је метода призната, или непризната, уопште ме не занима. Сваког дана на свом сину видим резултате оваквог лечења и ићи ћемо опет. Све док то мом детету буде помагало.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Краљу Александру Карађорђевићу дошла главе версајска Eвропа

РЕДОВНО ВЕЖБА

РАДЕ сада хода без ичије помоћи, само се, његови родитељи мисле више због страха да ће пасти, придржи за зид, сто или за прст мајке или оца.

- Пред полазак у пети разред, пошто је био изузетно решен да сам уђе у школу, вежбали смо тако што је он ходао кроз све просторије у кући и био је неуморан. Он, иначе, има много енергије, редовно вежба, а кад му је мрско да ради вежбе сад је сав срећан што то може да извезе једну добру туру бициклом.