Венчац крије двор из доба Немањића (Фото)

НЕМАЊИЋИ су, судећи по резултатима најновијих археолошких ископавања, на Венчацу саградили не само монументалну мермерну цркву, коју су осликали најбољи мајстори тог доба, већ су крај храма највероватније имали и дворски комплекс.

До ових открића дошли су археолози Народног музеја у Аранђеловцу и Филозофског факултета у Београду, који истражују плато Дворине под венчачким висовима Каменити брег, Градина и Плочник. Они су пре неколико дана открили цео олтарски комплекс и централни комплекс цркве (наос), као и велики број делова фрескосликаног малтера, који показују да је храм био још већи и луксузнији него што се претпостављало. Тако је, неочекивано, отворено потпуно непознато поглавље приче о мермерној планини и Немањићима.

Прочитајте још - Стефан Немања на новом Савском Тргу

- Ово је најсевернији монументални храм немањићке Србије, изграђен у области која се до сада сматрала за пограничну, где је потпуно неуобичајено да се граде овако луксузна здања - каже, за "Новости", доцент др Дејан Радичевић са Филозофског факултета. - То указује на то да се Србија реално простирала много северније него што се претпостављало. Важна специфичност овог храма је што је изграђен у српско-византијском стилу, који је карактеристичан за јужне области. Он се у Србији јавља тек после Милутинових проширења државе на југ. Зато време изградње цркве можемо сместити у период владавине од Милутина, преко Стефана Дечанског и цара Душана, до Уроша.

КАДА СУ пре неколико година скромно почела ископавања на локалитету Маџарско гробље на ободу венчачког села Бање, археолози су претпостављали да ће пронаћи мањи манастир с конаком, каквих има у околини. Међутим, на основу архитектуре, грађевинског материјала, начина његове обраде и изузетног квалитета фресака, сад су сигурни да је реч о владарској задужбини.

Прочитајте још - Минерално благо немањићке Србије

- Само владар државе може на њен крајњи север да доведе најбоље мајсторе с југа и за кратко време направи велику цркву - наглашава др Радичевић. - Монументална мермерна црква је саграђена на изузетно видном месту, што је био изазов за сваког нападача, па није логично да је била без заштите. Посматрајући на тај начин, храм сад личи на придворну цркву крај које је постојао цео дворски комплекс. Што више ископавамо, отвара се све више питања. Сматрамо да је непходно да георадаром снимимо цео плато, јер смо већ уочили остатке и других великих здања.

Стручњаци Народног музеја у Аранђеловцу подсећају да се непосредно уз цркву налазе и темељи двоспратне зграде дужине 19 и ширине седам метара, за коју предање наводи да је припадала последњим титуларним српским деспотима Бакићима, али да је она била изграђена кад и црква.

Прочитајте још - Сава створио Русима обавештајну службу

- Ово није уобичајена скривена црквица за испоснике, ископали смо храм чији је олтар био широк 14, а дуг осам метара - каже Владан Миливојевић, кустос Народног музеја у Аранђеловцу. - Отприлике тих димензија био је и наос, централни део храма, али то није цео простор храма. До припрате, која је могла да буде много већа, још нисмо ни стигли. Ипак, највеће изненађење је откриће зидова испод цркве који показују да је на овом месту постојала још старија грађевина.

Археолошка ископавања показала су да је у легендама сачуван део истине, али да је права прича још необичнија.

- Мермерни монолити су надгробни споменици Срба који су напустили ове крајеве у Великој сеоби, па су касније новодосељени мислили да српски гробови припадају неком другом народу - објашњава др Радичевић. - Утврдили смо да је гробље настало у време кад је црква већ била срушена, а то је најкасније 15. век, вероватно у доба пада деспотовине.

Забрањено преузимање фотографија без сагласности редакције "Вечерњих Новости"